Izvor Unsplash
Između 2020. i 2024. godine Srbija je prošla kroz snažan ciklus transformacije u oblasti ličnih, kulturnih i rekreativnih usluga. Brojevi koje objavljuje TradeMap jasno govore o dvostrukom procesu – povratku i ekspanziji. Dok je uvoz tih usluga rastao gotovo dva i po puta, izvoz je zabeležio još impresivniji skok, što svedoči o sazrevanju domaće kulturne ekonomije i njenom izlasku na međunarodnu scenu.
Od umetnosti do sporta
Kategorija „Lične, kulturne i rekreativne usluge“ obuhvata širok spektar aktivnosti koje povezuju umetnost, zabavu, sport i lične angažmane. U okviru ove statističke grupe nalaze se usluge izvođačkih umetnosti, muzičkih i filmskih produkcija, organizacija kulturnih i sportskih događaja, kao i komercijalna eksploatacija autorskih prava, licenci i franšiza.
U praksi to podrazumeva, na primer, honorare za nastupe stranih umetnika u Srbiji, ugovore o prenosu prava na prikazivanje filmova i serija, produkcijske i režijske usluge, esport takmičenja ili međunarodne umetničke rezidencije. Ova kategorija uključuje i kreativne industrije u širem smislu — od digitalne umetnosti i dizajna do upravljanja autorskim sadržajem, čineći je jednim od najraznovrsnijih i najdinamičnijih segmenata globalne trgovine uslugama.
Uvoz ličnih, kulturnih i rekreativnih usluga u Srbiju porastao je sa 104.855 hiljada USD u 2020. na 261.854 hiljada USD u 2024. – što predstavlja približno +150% u odnosu na početnu godinu. Po godinama, vrednosti su iznosile 104.855 (2020), 207.004 (2021, +97% u odnosu na 2020), 163.046 (2022, −21% u odnosu na 2021), 200.101 (2023, +23% u odnosu na 2022) i 261.854 (2024, +31% u odnosu na 2023); sve cifre su izražene u hiljadama američkih dolara.
Izvoz iste kategorije usluga iz Srbije porastao je sa 216.548 hiljada USD u 2020. na 511.805 hiljada USD u 2024, što znači oko +136% rasta u posmatranom periodu. Po godinama, izvoz je iznosio 216.548 (2020), 286.257 (2021, +32% u odnosu na 2020), 349.235 (2022, +22% u odnosu na 2021), 430.488 (2023, +23% u odnosu na 2022) i 511.805 (2024, +19% u odnosu na 2023).
Uvoz: povratak kulturne razmene i međunarodnih događaja
Uvoz ličnih, kulturnih i rekreativnih usluga porastao je sa nešto više od sto miliona dolara u 2020. na preko 260 miliona u 2024. godini. Taj rast nije bio linearan – pandemijski zastoj preokrenuo se u gotovo dupliranje vrednosti već 2021, zatim u korekciju naredne godine i stabilno uzdizanje sve do rekordnih vrednosti. Ovakav ritam upućuje na oscilacije koje su tipične za sektor oslonjen na događaje, umetničke nastupe i međunarodne licence.
Najveći deo uvoza dolazi iz Švajcarske, Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Španije, što ukazuje na dominaciju zapadnih tržišta i visoku koncentraciju autorskih, produkcionih i sportskih usluga u tim centrima. Oko četrdeset procenata ukupne vrednosti uvoza potiče iz svega pet zemalja, dok manji ali stabilni udeo drže regionalni partneri poput Hrvatske, Mađarske i Slovenije. Time Srbija ostaje oslonjena na razvijene evropske i američke kanale, ali i na susedstvo koje je sve važnije za zajedničke projekte i prekogranične događaje.
Fluktuacije kroz posmatrani period mogu se čitati kao ekonomski odraz kulturnog pulsa. Nakon prisilnog mirovanja 2020, usledio je eksplozivan oporavak 2021, zatim blaga korekcija i konsolidacija u višoj zoni vrednosti. Sektor se očigledno stabilizovao na znatno većem nivou u odnosu na predpandemijsko stanje, što govori o dugoročnom porastu tražnje za međunarodnim kulturnim, sportskim i zabavnim sadržajima.
Uvoz je, dakle, pokazao da Srbija intenzivno koristi globalne kanale razmene – bilo kroz angažmane stranih izvođača, sportske događaje ili licence u muzičkoj i filmskoj industriji. Međutim, oslanjanje na uzak krug zapadnih partnera nosi rizik u pogledu zavisnosti od njihovih tržišnih ciklusa i regulativnih promena. Domaća produkcija, s druge strane, i dalje ima prostor da zauzme veći deo kolača i da deo vrednosti ostane u zemlji.
Izvoz: ubrzano sazrevanje kulturne ekonomije
Ako uvoz pokazuje koliko Srbija troši na međunarodnu kulturnu razmenu, izvoz otkriva koliko ona daje svetu. A taj broj iz godine u godinu govori o rastu, samopouzdanju i vidljivosti. Od 216 miliona dolara u 2020. izvoz je porastao na više od pola milijarde u 2024, bez ijedne godine pada. Prosečna godišnja stopa rasta od oko dvadeset četiri procenta govori o izuzetnoj stabilnosti i potražnji za srpskim kreativnim i rekreativnim uslugama.
Najviše vrednosti odlazi ka Švajcarskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, dok se rusko, hrvatsko i slovenačko tržište izdvajaju kao važni regionalni kanali. Zapadna Evropa i Severna Amerika čine oko dve trećine ukupnog izvoza, ali prisutnost regiona daje dodatnu dimenziju i pokazuje da se srpske kulturne i kreativne industrije ne razvijaju samo kroz globalne, već i kroz lokalne mreže saradnje.
U tom rastu krije se promena strukture – od izvoza tradicionalnih umetničkih formata, Srbija sve više nastupa u sferi digitalnih usluga, autorskih prava, dizajna i multimedijalnih projekata. Takvi poslovi zahtevaju visoku profesionalizaciju i povezanost sa globalnim standardima, ali donose i veću dodatu vrednost. Švajcarska i SAD, kao vodeća tržišta, verovatno predstavljaju kombinaciju finansijskih i digitalno-autorskih aranžmana, dok Nemačka i Austrija jačaju u oblastima muzičke i scenske produkcije.
Stabilan rast izvoza, bez prekida, sugeriše da je domaća kulturna ekonomija razvila otpornost i prepoznatljivost. U poređenju sa uvozom, gde je dinamika ciklična, izvoz pokazuje postojanost i širenje na više tržišta. Ta razlika svedoči o zrelosti sektora koji je iz faze oslanjanja na strane produkcije prešao u fazu aktivnog učešća u međunarodnim projektima.
Između uvoza i izvoza: kulturna ekonomija u pokretu
Uvozni rast govori o apetitu publike i organizatora u Srbiji za stranim sadržajima i iskustvima, dok izvozni rast pokazuje da je zemlja sposobna da ponudi nešto ravnopravno. Ta simetrija, još uvek blago nagnuta na stranu uvoza, odražava proces u kojem Srbija postaje deo šire kulturne ekonomije, ali i izvor autentičnih usluga i talenata.
Razmena sa Švajcarskom, SAD i državama Evropske unije posebno je dinamična, jer u tim okvirima kultura i ekonomija čine nerazdvojnu celinu. Srbija iz te mreže ne izlazi kao pasivni potrošač već kao akter koji stvara, izvozi i reinvestira u sopstvene kapacitete. Paralelno, region ostaje važno polje saradnje – blizina, jezik i zajedničko kulturno nasleđe stvaraju čvrste veze koje doprinose održivosti sektora.
Sve to zajedno čini da se kulturne i kreativne industrije više ne posmatraju kao nišna delatnost, već kao pokretač spoljne trgovine i instrument meke moći. Srbija se, između uvoza i izvoza, kreće ka ravnoteži u kojoj umetnost i ekonomija deluju zajedno, a kulturni proizvodi i usluge postaju ravnopravan deo međunarodne ponude zemlje.
