Hrana i energija i dalje nose inflaciju
Kategorija hrane i bezalkoholnih pića imala je rast od 7% u odnosu na isti period prošle godine, dok su cene u sektoru stanovanja, vode, struje, gasa i goriva porasle za 7,3%. Ova dva segmenta, zajedno čineći skoro polovinu potrošačke korpe, ostaju ključni inflatorni motori. Rast troškova života vidljiv je i u sektoru zdravstva, gde je inflacija dostigla čak 13,8%, što odražava rast cena farmaceutskih proizvoda i privatnih medicinskih usluga.
Sa druge strane, sektori poput odeće i obuće (-8,9%) i prevoza (1,2%) beleže stabilizaciju ili čak deflaciju, čime delimično amortizuju ukupnu stopu inflacije. Sličan trend prisutan je i kod komunikacija i obrazovanja, gde cene rastu minimalno.
Sezonski skokovi u avgustu: povrće, smeštaj i meso
Najveći doprinos mesečnoj inflaciji u avgustu imali su povrće (rast cena 5,1%, doprinos 0,17 p.p.), usluge smeštaja (5,2%, doprinos 0,12 p.p.) i meso (1,2%, doprinos 0,11 p.p.). Rast u ovim kategorijama ima izrazito sezonski karakter i odražava turističku potražnju, povećanu potrošnju tokom leta i ograničenu lokalnu ponudu svežih proizvoda.
S druge strane, odeća (-5,5%) i gorivo i mazivo za motorna vozila (-1,2%) imale su negativan doprinos, smanjujući ukupnu inflaciju za 0,22 odnosno 0,06 procentnih poena. Ovaj efekat ukazuje na sezonske popuste i smanjenje troškova goriva tokom leta, što donekle ublažava rast cena u drugim sektorima.
Godišnja struktura inflacije: stanarine, hrana i farmacija prednjače
Najveći uticaj na inflaciju imali sledeći segmenti i doprinos u procentnim poenima (p.p):
- Stvarne rente koje plaćaju stanari – rast cena od 22,9% i doprinos od 0,45 p.p.
- Voće – 22,7% rasta i doprinos 0,36 p.p.
- Meso – 5,7% i doprinos 0,51 p.p.
- Farmaceutski proizvodi – 15% rasta, doprinos 0,33 p.p.
- Restorani i kafei – rast 9,7%, doprinos 0,34 p.p.
Ove grupe zajedno čine više od dve trećine ukupnog inflatornog efekta u Crnoj Gori u 2025. godini. Rast stanarina posebno ukazuje na jačanje pritiska na tržištu nekretnina, podstaknuto kratkoročnim turističkim izdavanjem i nedostatkom pristupačnih stanova za dugoročne zakupce. Uz to, rast cena farmaceutskih proizvoda i hrane ukazuje na strukturalne probleme u lancima snabdevanja i visoku zavisnost od uvoza.
Sa druge strane, pad cena odeće (-2,2%), goriva (-2,5%) i obuće (-5,4%) imao je negativan doprinos ukupnoj inflaciji, u rasponu od -0,07 do -0,15 procentnih poena.
I dalje uvezena inflacija
Inflacija u Crnoj Gori u avgustu 2025. pokazuje dvostruku prirodu: kratkoročno je vođena sezonskim kretanjima u sektoru hrane i turizma, dok dugoročno ostaje podržana rastom cena stanovanja i zdravstvenih proizvoda. Ovakva struktura ukazuje da će proces deflacije biti postepen i u velikoj meri zavisan od stabilizacije tržišta energenata i ublažavanja pritisaka na troškove života.
Za građane, to znači da će se rasterećenje troškova života verovatno osetiti tek za dva-tri kvartala, dok će privreda morati da balansira između očuvanja konkurentnosti i rasta realnih troškova rada. Crnogorska ekonomija, iako pokazuje otpornost, i dalje ostaje izložena spoljnim šokovima i uvozno zavisnim komponentama inflacije.
