Užice je jedan od retkih gradova u Srbiji koji u spoljnotrgovinskom poslovanju ostvaruje suficit a i nivo obrazovanja mladih prevazilazi republički prosek. Prema listi razvijenosti regiona i lokalnih samouprava u 2013. godini, Užice se kao i Šabac nalazi među 23 lokalne samouprave čiji je bruto društveni proizvod iznad republičkog proseka. Dodatno, ova dva grada dele istu viziju strateškog razvoja – i Užice i Šabac žele da do 2020. godine postanu regionalni centar Zapadne Srbije. Oba grada u turizmu prepoznaju veliki potencijal za svoj dalji razvoj.

Kvalifikovana radna snaga i turistička atraktivnost

Prema Strategiji lokalnog održivog razvoja 2012-2020. u Užicu je registrovano 3.500 malih i srednjih preduzeća ali se taj broj smanjuje iako na području grada deluju različite institucije za podršku razvoja preduzetništva. Preduzetnici koji su anketirani za potrebe izrade Strategije održivog razvoja, smatraju da u Užicu još uvek ne postoji povoljna klima za razvoj preduzetništva a da je postojeća podrška razvoju MSP zanemarljiva.

U analizi današnjeg ekonomskog stanja, Užice kao svoje prednosti prepoznaje: postojanje institucija za podršku biznisu, postojanje relevantnih obrazovnih institucija, kvalifikovanu radnu snagu, mala i srednja preduzeća, turističke organizacije i agencije, civilni sektor koji sprovodi ekonomske projekte…

Slabosti su: privreda koja ne generiše nova radna mesta, nepovoljna klima za razvoj preduzetništva, neusaglašenost između potreba privrede i raspoložive radne snage, nerazvijenost koncepta celoživotnog učenja i nedovoljna infrastrukturna opremljenost postojećeg Biznis inkubatora. Dok se mogućnosti prepoznaju u nacionalnim i međunarodnim programima podrške razvoju preduzetništva i turizma, programima koji podstiču međuopštinsku, regionalnu, prekograničnu saradnju i zainteresovanosti naučnih i istraživačkih institucija za saradnju, pretnje predstavljaju sve izraženija migracija obrazovanog stanovništva, neadekvatna poreska politika, nedovoljni finansijski podsticaji, pa čak i nepostojanje zakona o zanatstvu.

Otuda, ključni izazovi: unapređenje uslova za razvoj preduzetništva, razvoj turizma i povećanje broja radnih mesta.

Potrebno je povezivanje Užica sa drugim mestima Zapadne Srbije

U kontekstu društvenog razvoja, snage Užica su njegova pozicija centra Zlatiborskog okruga kao sedišta obrazovanja, kulture i privrednog razvoja ove teritorijalne oblasti regiona Zapadna Srbija, usvojena relevantna sektorska strateška dokumenta, razvijena mreža obrazovnih ustanova, postojanje institucija kulture lokalnog i regionalnog značaja, relativno veliki broj organizacija građanskog društva.

Slabosti društvenog razvoja su nerazvijeni kapaciteti u sva tri sektora (javnom, privatnom i civilnom) za preuzimanje liderske pozicije u procesu regionalnog povezivanja, nepostojanje strateškog dokumenta iz oblasti kulture, izostanak partnerskog pristupa i saradnje između sva tri sektora, neusklađenost lokalnog sistema obrazovanja sa potrebama tržišta rada. Pritom, kulturna ponuda grada u najvećoj meri ne izlazi u susret kulturnim potrebama različitih grupa.

Šanse se prepoznaju u nacionalnim i međunarodnim programima, mogućnostima međuopštinskog i međunarodnog povezivanja, partnerstvu sva tri sektora i u već pokrenutim inicijativama za razvoj grada u različitim oblastima. Kao jedna od najvećih pretnji izdvaja se nepostojanje mehanizama za regionalno povezivanje Užica sa ostalim gradovima u Zapadnoj Srbiji. 

Opšti cilj ekonomskog razvoja grada na Đetinji je stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za pozicioniranje grada kao privrednog centra regiona, unapređenje uslova za privlačenje investicija, povećanje zaposlenosti i jačanje konkurentnosti. Specifični ciljevi su poboljšanje kvaliteta, obima i dostupnosti usluga za podršku razvoja MSP i preduzetništva (očekivani rezultati – obezbeđeni instrumenti finansijske podrške za razvoj preduzetništva, obezbeđena nefinansijska podrška za razvoj preduzetništva, usklađen sistem formalnog obrazovanja i uspostavljen i usklađen sistem neformalnog obrazovanja sa potrebama privrede).

Tu su i unapređenje uslova za održivi razvoj turizma (očekivani rezultati – unapređeni postojeći i formirani novi turistički proizvodi, unapređen kvalitet usluga, izvršena valorizacija prirodnog i kulturnog nasleđa), jačanje lokalnog, regionalnog razvoja i međuopštinske saradnje.

U oblasti društvenog razvoja, opšti cilj obuhvata unapređenje obrazovanja i razvoj kulturnih vrednosti, a specifični ciljevi su: razvoj obrazovanja u funkciji održivog razvoja (očekivani rezultati – unapređen sistem visokog obrazovanja, usklađena kvalifikaciona struktura sa potrebama tržišta rada, razvijena mreža programa neformalnog obrazovanja, podignut nivo stvaralaštva i inicijativa mladih), unapređenje kulture i očuvanje kulturne raznolikosti u funkciji održivog razvoja (očekivani rezultati – kulturna ponuda grada je značajno obogaćena i prepoznatljiva na nacionalnom i međunarodnom nivou).

Strateški pravci: razvoj preduzetništva, kreativnih industrija, klastera…

Akcioni plan strateškog razvoja Užica u periodu 2012-2016. sadrži listu projekata za koje su do sada razvijeni koncepti, a neki od njih su: promocija socijalnog preduzetništva (prikupljanje i reciklaža tekstila), kulturni forumi (uključivanje mladih u proces kreiranja kulturnih sadržaja i podsticanje međugeneracijskog dijaloga), izrada i implementacija projekta za formiranje Integrisanog univerziteta, program promocije koncepta celoživotnog učenja, programi podrške zapošljavanja i samozapošljavanja.

Užičani su prepoznali kao važne projekte podrške konceptu razvoja omladinskog preduzetništva, izrada i usvajanje Strategije razvoja kulture, unapređenje rada Biznis inkubator centra, uspostavljanje lokalnog fonda za pruženje nefinansijske podrške MSP u funkciji očuvanja postojećih i otvaranja novih radnih mesta.

Posebno se izdvaja projekat „Užice – grad kreativnih industrija“ čiji je nosilac sam grad tj. Savet za kulturu a partneri su Turistička organizacija i Biznis inkubator. Vrednost projekta je procenjena na 248.000 eura dok je za podršku razvoja kreativnih industrija planirano i dodatno izdvajanje u vrednosti od 400.000 eura do kraja 2016. godine. Ovaj projekat je veoma značajan jer je u jednoj strategiji lokalnog razvoja skromno priznat i prepoznat potencijal kreativnih industrija a kako se navodi, cilj je da se ovim projektom uspostavi model ali i osnaži kontinuirani razvoj kreativnih industrija u Užicu.

Kao indikatori evaluacije ovog projekta istaknuti su: uspostavljeni insitucionalni mehanizmi za razvoj kreativnih industrija, ojačani kapaciteti zainteresovanih strana u oblasti kreativnih industrija, osnovan kreativni klaster, upoznata javnost sa kreativnim potencijalima grada Užica i značajem koncepta kreativnih industrija za lokalni ekonomski razvoj. 

U kontekstu potencijalnog razvoja kreativnog sektora grada Užica, neophodno je osvrnuti se i na Lokalni akcioni plan za mlade koji je na snazi do 2014. godine. Mladi uzrasta od 15 do 30 godina čine skoro četvrtinu ukupne populacije grada i prepoznati su kao najveći resurs Užica.

Stoga se strateški ciljevi i aktivnosti ovog akcionog plana odnose na povećanje zaposlenosti mladih (kroz podsticanje razvoja samozapošljavanja i preduzetništva, pružanje podrške formiranju omladinskih zadruga), formalno i neformalno obrazovanje (kroz podsticanje razvoja mladih istraživača, naučnika, umetnika, inovatora u cilju bržeg ekonomskog rasta, razvijanje različitih mehanizama za podsticanje angažovanja i stvaralaštva mladih u umetnosti) i kreiranje okruženja koje stimuliše kulturno stvaralaštvo.

Užice ima inovativne projekte u kreativnom sektoru

Od značajnih međunarodnih projekata u kulturi, Užice ima Jugoslovenski pozorišni festival, Međunarodnu koloniju umetničke keramike i Grafičko bijenale Suva igla. Početkom 1990-tih, Užice je imalo i projekat Grad murala i tokom nekoliko godina grad je finansirao oslikavanje petnaestak zidnih površina u javnom prostoru.

Grad Užice je jedini grad u Srbiji koji ima detaljno urađenu ekspertsku studiju javnih prostora kao poligona za javnu i uličnu umetnost (Akademika, 2006-2011), ali ta studija nije primenjena niti uvrštena u javne politike Grada. Godine 2007. u Užicu je uspostavljena i prva javna galerija na otvorenom, koju vodi i uređuje neformalno udruženje Undergrad.

Prvi festival ambijentalnog teatra, koncipiranog kao program pozorišnih radionica, pozorišne produkcije, javne i ulične umetnosti i razvoja kulturnog turizma, ujedno i inicijativa i za formiranje prvog kreativnog klastera, Open Arc Theatre, pokrenut je u Užicu 2005. godine i ugašen tri godine kasnije zbog nedostatka podrške. U Užicu je 2006. godine, prvi put u Srbiji, izvedena produkcija digitalnog teatra (Sokoćalo Project), uz korišćenje interaktivnog softvera. 

Grad i okolina bogati su spomenicima kulture iz perioda od kasne antike do 20. veka. Od njih se izdvajaju Centrala pod gradom (prva hidrocentrala za proizvodnju naizmenične struje iz 1900), spomen kompleks monumentalnog vajarstva – Kadinjača (rad vajara Miodraga Živkovića 1978/79), selo keramičara Zlakusa i sl.

Milena Milojević
Fotografije: KreativnaSrbija.rs

Ovaj članak nastao je kroz projekat E761 Susretanja, koji je sufinansiran sredstvima Evropske Unije i Ministarstva kulture Srbije