Krajem novembra (23.11) 2011, Evropska komisija predstavila je novi program pod imenom Kreativna Evropa (2014-2020). Programu je namenjen budžet od 1,8 milijardi eura za sedmogodišnji period, a pored toga ukidaju se dosadašnji programi Culture, Media i Mundus, koji će od sada biti integrisani u novi program Creative Europe. Novina u programu Evropske komisije je ne samo veće budžetsko izdvajanje u odnosu na prethodni (2007-2013) period (37 odsto više sredstava nego za programe Kultura, Mundus i Mediji ukupno), već i promena koncepta kulture, koji će se od sada tretirati kao kreativni sektor, tj. oblast kreativnih industrija, što je do sada samo provejavalo u dokumentima koji su dolazili iz Evropske unije.

Nakon ne toliko uspešnog programa Culture, koji je potrošio ogroman novac sa malim učinkom i to uglavnom na projekte kulturne razmene i saradnje, ali bez jasnog ekonomskog, pa i socijalnog uticaja, Evropska komisija je odlučila da od sada novac opredeljuje onima koji u kreativnom sektoru mogu dati vrednost više, ali ne „evropsku vrednost više“ kako je to do sada bilo, nego vrednost koja se ogleda u broju novih radnih mesta, poboljšanju uslova poslovanja za kreativne industrije i ukupno ekonomski merljivim rezultatima. Metaforično rečeno, od sada će se u Evropi veća pažnja poklanjati onima koji doprinose dohotku, a manje onima koji razmišljaju o umetnosti radi umetnosti. Više za mrave, manje za cvrčke.

Po rečima evropske komesarke Androulle Vassiliou: ‘Kulturne i kreativne industrije susreću se s jednakim izazovima, uključujući i rascepkanost tržišta zbog kulturne i jezičke raznolikosti, globalizacije, digitalizacije kao i s jednakim poteškoćama pri potraživanju bankovnih kredita, odnosno zajmova. Takođe, imaju iste potrebe kada govorimo o očuvanju i promociji kulturne i jezičkne raznolikosti kao i osnaživanju njihove konkurentnosti kako bi se doprinelo što boljem osiguravanju i rastu radnih mesta za navedena područja.’ Ona je dodala da će program “Kreativna Evropa” pomoći na desetinama hiljada kulturnih radnika i profesionalaca u audiovizuelnom sektoru da ostvare maksimum na jedinstvenom tržištu i dosegnu do nove publike u Evropi ali i van nje.

Ovaj program u potpunosti je u skladu sa Lisabonskom strategijom kojom je Evropska Unija postavila cilj da do 2020. ostvari globalnu konkurentnost u oblasti kreativnih industrija, tj. industrija zasnovanih na znanju, patentima i kreativnom kapitalu. Uzimajući u obzir da je gotovo sva velika industrijska proizvodnja iz Evrope otišla u Kinu i Daleki Istok, sektor usluga je još jedina oblast u kojoj zemlje članice Evropske Unije, ali i ceo evropski kontinent, može ostvarivati prihod i razvijati konkurentnost i politiku otvaranja novih radnih mesta. Izgleda da je definitivno prošlo vreme kada se u kuturu ulagalo kao u potrošnju i da je sazrelo shvatanje da je kulturni, odnosno kreativni sektor (kulturne i kreativne industrije) važan generator zapošljavanja i stvaranja nacionalnog dohotka.

Specifični ciljevi programa Kreativna Evropa su još:

• 300.000 evropskih stvaralaca i kreativaca će dobiti sredstva da dođu do novih tržišta i svojih kupaca;
• više od 1.000 evropskih filmova dobiće podršku za produkciju i distribuciju, unutar Evrope ali i van evropskog kontinenta;
• najmanje 2.500 evropskih bioskopa dobiće podršku za prikazivanje najmanje 50 odsto evropskog filma u svom repertoaru;
• više od 5.500 knjiga i literarnih dela dobiće podršku za prevod;
• hiljade kulturnih organizacija i profesionalaca imaće direktnu korist od treninga i obuke, radi dobijanja novih znanja i veština kojima će podići kapacitete za transnacionalnu saradnju;
• najmanje 100 milliona ljudi biće indirektno uključeno (kao publika ili korisnici) kroz projekte koji će biti finansirani.

Kreativni sektor čini 4,5 odsto BDPa Evropske Unije i u njemu sada radi oko 8 i po miliona ljudi (4,3 odsto ukupno zaposlenih) a plan je da se investiranjem sačuvaju ova radna mesta i otvore nova.

„The Creative Europe“ dokument sada će biti diskutovan od strane Evropskog saveta a konačnu odluku o usvajanju budžeta doneće Evropski parlament i to u okviru ukupnog budžeta Unije za period  2014-2020.

Istog dana kada je promovisan program The Creative Europe, promovisan je i drugi srodan program „Erasmus for All“, koji će zameniti sedam postojećih programa i sa budžetom od 19 milijardi eura u istom sedmogodišnjem periodu podržati obrazovanje, trening, omladinsko preduzetništvo i sport, targetirajući 5 miliona ljudi kao direktnih korisnika, kako u EU, tako i van EU.

Više o programu Creative Europe i detaljima odluke:

 MEMO/11/819

http://ec.europa.eu/culture/creative-europe

http://ec.europa.eu/culture/

http://ec.europa.eu/culture/media