- Vreme čitanja: 2 minuta
- Zaključivanje na prvu loptu. Na osnovu površne procene o pojedinosti, donosi se zaključak o opštem, kao i o celokupnom posmatranom fenomenu. Redovna greška kod većine ljudi, kao kad bismo poistovetili celu šumu sa prvim drvetom koji opazimo.
- Istrajavanje u pogrešnoj odluci. Najčešće nakon uviđanja da je nastala greška, taština nam ne dozvoljava da odustanemo, već nas gura da istrajavamo, po cenu novih troškova. Ovo je najčešće i zbog emocija koje su utkane u prvobitno rešenje, zato nam se ne odustaje od njega.
- Predubeđenja traže potvrdu. Veliki broj čak i učenih ljudi sklon je predrasudama. Predrasude ili stereotipi su zapravno obrasci u mišljenju, dakle osnova koja se ponavlja, a kod osoba sa razvijenim intelektom više je obrazaca nego kod običnih ljudi. Odatle, više je i stereotipa. Kad čovek koji sebe posmatra kroz prizmu osobe koja rasuđuje na višem nivou, on zapravo pokušava sve vreme da opravda svoj stereotip i o tome može stvoriti čitave teorije, koje su, naravno neodržive.
- Podrazumevanje. Ljudski um je sklon da popunjava praznine u toku informacija time što ubacuje imaginacije i samouobrazilju. Odatle, običnom čoveku se čini da je u nekoj poruci punoj opštih mesta sadržana i poruka pošiljaoca poruke namenjena samo njemu kao slušaocu.
- Ulepšavanje prošlosti zbog teže sadašnjosti. Česta sklonost da se traži lakši način da se suočimo sa trenutno neprihvatljivim činjenicama.
- Svet je dobro mesto. Zbog neprihvatanja nepravde i zla, ljudi pokušavaju da nađu opravdanje za zlo u višim ili nedohvatljivim sferama, umesto toga postuliraju da je svet svakako dobro mesto i da pravda kad tad pobeđuje. Logika je ipak obrnuta. Ako je pravda spora i dostižna, nepravda je onda svakako brza i nedostižna.
- Razmišljanje iz ugla interesa grupe. Sebi bliske ljude ćemo uvek opravdati a nepoznate, ma koliko bili u pravu, skloni smo da okrivljujemo za sve loše.
- Površna procena drugih. Isto kao što smo skloni da bliske ljude favorizujemo, tako smo navikli da sopstvene slabosti opravdavamo a prema tuđima smo nemilosrdni. Svako ima loš dan, zbog čega može biti spor ili nepažljiv. Ipak, mi nastupamo kao da nećemo to imati u vidu, već ćemo naći puno razloga zašto ćemo tuđe postupke stigmatizovati.
- Na našu ocenu druge osobe utiče i to koliko je privlačna, ili koliko je draga. Ovo se zove Halo efekat. Ako želimo da budemo objektivni, morali bismo da analiziramo da li je naš sud o drugoj osobi utemeljen u činjenicama ili percepciji privlačnosti odnosno odbojnosti.
- Posmatrati umesto delati. Ljudi najčešće polaze od pretpostavke da će uvek neko drugi uraditi ono što je zapravo i naša obaveza. S obzirom da većina pretpostavlja da će neko drugi nešto uraditi, to na kraju biva da niko ništa ne uradi. Zbog previše posmatrača, stvari se mogu oteti kontroli (na primer, gašenje požara), a da zapravo rešenje leži u mogućnosti da već prvi posmatrač bude proaktivan i spreči eskaliranje problema.
- Otpor pritisku. Prva reakcija čoveka je da se brani ako ga neko napada. Umesto toga bolje je sagledati činjenice i proceniti sopstvene postupke, iz čega sledi da sud treba graditi na prihvatanju sopstvene greške, ili barem mogućnosti za grešku.
- Priklanjanje većini. Zaista, samo ljudi sa visokim integritetom mogu uvek ostati svoji, dok drugima preteže mnenje većine. Možemo pokušati da promovišemo kritičko mišljenje, ali uspeh gotovo da nije moguć.
