U Zavodu za intelektualnu svojinu 25. novembra 2013. zakazana je javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Izmene i dopune Zakona imaju za cilj uspostavljanje efikasnijeg sistema pravne zaštite autorskog i srodnih prava. One se odnose na unapređenje kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnog prava, na produženje trajanja zaštite imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma i na jačanje građansko-pravne zaštite autorskog i srodnih prava.

Produžava se zaštita autorskog prava shodno Direktivi EU

Izmene vezane za produženje trajanja zaštite prouzrokovane su potrebom usklađivanja sa Direktivom br. 2011/77/EU Evropskog parlamenta i saveta od 27. septembra 2011. godine, kojom se menja i dopunjava Direktiva 2006/116/EU o trajanju zaštite autorskog i određenih srodnih prava. Izmene i dopune koje se odnose na građansko-pravnu zaštitu proizašle su iz obaveze usklađivanja sa Direktivom 2004/48/EU Evropskog parlamenta i saveta od 29.4.2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine.

Značajna izmena odnosi se na izračunavanje trajanja zaštite kooautorskih imovinskih prava na muzičkim kompozicijama sa rečima (prava tekstopisaca i autora muzike). U skladu sa članom 1. stav 1. Direktive 2011/77/EU predviđen je jedinstven rok zaštite za muzičke kompozicije sa rečima koji iznosi 70 godina od smrti poslednjeg preživelog koautora. Predloženim izmenama vrši se usklađivanje Zakona sa članom 1. stav (2)a Direktive 2011/77/EU i produžava zaštita imovinskih prava interpretatora koji su svoje interpretacije zabeležili na fonogram, sa 50 na 70 godina. Po važećem zakonu, imovinsko pravo interpretatora traje 50 godina od dana nastanka interpretacije, a ako je interpretacija zakonito objavljena ili izdata, onda taj rok teče od datuma izdavanja, odnosno, objavljivanja.

Usklađivanjem Zakona sa članom 1. stav (2)b Direktive 2011/77/EU uvodi se još jedna značajna novina koja će dodatno poboljšati pravni položaj interpretatora. Zakonom se predviđa obaveza proizvođača fonograma da interpretatoru plaća dodatnu godišnju naknadu za svaku punu godinu koja nastupi posle pedesete godine od dana zakonitog izdavanja fonograma, odnosno, za svaku punu godinu koja nastupi posle pedesete godine od dana njegovog javnog saopštavanja, ako fonogram nije izdat.

Bolja zaštita u slučaju povrede autorskog prava

Izmenama koje se odnose na građansko-pravnu zaštitu autorskog i srodnih prava proširuje se krug lica koja mogu da podnesu tužbu zbog povrede autorskog i srodnih prava, uvode se izmene u pogledu izricanja privremenih mera i mera obezbeđenja dokaza, kao i obezbeđenja u interesu suprotne stranke. U pogledu kruga lica koji mogu da podnesu tužbu precizirano je da tužbu može da podnese ne samo sticalac isključivih ovlašćenja na autorsko delo, već i sticalac neisključivih ovlašćenja, tj. nosilac neisključive licence. Opravdano je da lice koje određeno autorsko delo ili predmet srodnog prava koristi na osnovu ugovora o neisključivoj licenci, ima pravo na tužbu zbog povrede autorskog prava.

Predviđeno je takođe da privremene mere mogu da budu donete i bez saslušanja tuženika, posebno onda kada bi takvo odlaganje moglo naneti štetu tužiocu. Time se obezbeđuje efikasnija zaštita nosioca prava. U Zakon se uvodi i odredba prema kojoj sud koji vodi postupak po tužbi zbog povrede autorskog prava informacije o povredi autorskog prava i srodnih prava može da traži ne samo od lica koje je izvršilo povredu prava, već i od trećih lica koja su sa tim licem u poslovnom smislu povezana. Na taj način je precizirano da se informacije o povredi prava mogu tražiti i od lica koje poseduje robu kojom se povređuje autorsko ili srodno pravo ili od lica koje pruža usluge kojima se povređuju ta prava.

Ukida se jedinstvena naknada organizacijama za kolektivnu zaštitu

Predviđeno je i ukidanje jedinstvene naknade koja se plaća organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava (brisanje člana 127. stav 10. važećeg Zakona), iz razloga što ovo rešenje nije u skladu sa Bernskom konvencijom i TRIPS sporazumom Svetske trgovinske organizacije. Takođe, ukida se i odredba koja se odnosi na podelu jedinstvene naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma, u odnosu 50 odsto organizaciji autora i 50 odsto organizacijama koje zastupaju interpretatore i proizvođače fonograma (član 171a važećeg zakona) iz razloga što ona nije u skladu sa članom 3. stav 1. Direktive br. 2001/29/EU.

Stari zanati ne plaćaju autorsku naknadu

Pored usklađivanja sa evropskim direktivama, izmene Zakona donese i određene novine u domenu ograničenja autorskog i srodnih prava. Novim članom 53a predviđeno je da je dozvoljeno bez dozvole autora ili nosioca srodnog prava i bez plaćanja naknade javno saopštavanje autorskih dela koja se emituju, kao i javno saopštavanje autorskih dela sa nosača zvuka i slike, u prostorijama u kojima se obavljaju stari i umetnički zanati, odnosno poslovi domaće radinosti. Zanatlije koje se bave starim zanatima, neće biti u obavezi da plaćaju naknadu autorima i nosiocima srodnih prava.

Uređenje načina kolektivne zaštite

Izmenama Zakona uvode se i neke značajne novine kada je reč o odredbama koje uređuju kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Predloženom izmenom člana 157. Zakona predviđa se obaveza podnosioca zahteva za izdavanje dozvole za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, da pored liste članova kolektivne organizacije koja se osniva dostave i dokaze da se zaista radi o autorima ili nosiocima srodnih prava. Predloženim izmenama člana 162. Zakona pravi se jasna razlika između dva osnova za oduzimanje dozvole za rad organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava: težeg kršenja zakona i ponovljenog kršenja zakona. Time se pojašnjava da povreda zakona od strane kolektivne organizacije ne mora da bude ponovljena više puta da bi bila razlog za oduzimanje dozvole. Takođe, pojašnjava se da nije samo kršenje odredaba Zakona razlog za oduzimanje dozvole organizaciji, već i kršenje odredaba njenog statuta, plana raspodele i drugih opštih akata.

Obaveza izrade plana raspodele naknada i druga zaštita članova

Predloženom izmenom člana 167. Zakona preciznije je utvrđeno kako treba da izgleda sadržaj plana raspodele organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Plan raspodele je pravni osnov za raspodelu ubranih naknada. On stoga mora biti jasan i na zakonu zasnovan. Predložena izmena ima za cilj da spreči da plan raspodele bude tako formulisan da ostavlja prostor da pojedinci ili organi unutar organizacije arbitrarno procenjuju kako da se vrši raspodela ubranih prihoda.

Predloženom izmenom člana 184. Zakona, preciznije se uređuje pitanje troškova koje u svom radu imaju organizacije koje kolektivno ostvaruju prava autora ili nosilaca srodnih prava. Cilj ove izmene je da se pitanje troškova uredi na precizniji način i da se obezbedi da organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava troše onoliko koliko je neophodno za kvalitetno i efikasno ostvarivanje prava svojih članova i isključivo u interesu svog članstva.

Zakon uvodi još jednu novinu koja ima za cilj da obezbedi da statut i plan raspodele budu na zakonu zasnovani. Organizacija je dužna da pre izmene statuta ili plana raspodele ako o predlogu izmena prethodno obavesti nadležni organ u pisanoj formi.  Izmenama člana 190. detaljnije je uređen sadržaj izveštaja koji organizacije dostavljaju Zavodu, kao nadzornom organu. Predviđeno je i da se izveštaji organizacija moraju zasnivati na jasnim, nedovosmislenim i proverljivim podacima. Takvi izveštaji će značajno doprineti transparentnosti rada organizacija i omogućiti nadležnom organu da vrši kvalitetan i efikasan nadzor.

Kako će se određivati tarife

Predloženim izmena Zakona detaljnije se uređuje i pitanje određivanja tarifa naknada. I ovo pitanje je od velikog značaja za postavljanje efikasnog i delotvornog sistema kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Pitanje tarifa je svakako najosetljivije pitanje kada je reč o komunikaciji između organizacija i korisnika. Neka nerešena pitanja vezana za određivanje tarifa, sada su preciznije rešena.

Predloženim izmenama predviđeno je da će i interpretatori čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka i slike dobiti naknadu od reemitovanja njihovih interpretacija. Do sada je to pravo bilo priznato samo interpretatorima čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka (na primer muzičarima, pevačima i tako dalje) a sada to pravo stiču i glumci. Time se njihova pravna situacija i njihov materijalni položaj poboljšavaju.

Predstavnici SOKOJa i OFPSa do sada su ubirali naknadu kroz jednu tarifu, pa se novim zakonskim rešenjem ta praksa menja i vraća na raniji model gde svaka od ovih organizacija za kolektivno ostvarenje prava autora ubira za sebe naknade za prava koja štiti po tarifi koju odredi. Takođe, ukoliko izmene i dopune Zakona budu usvojene, Zavod za intelektualnu svojinu imaće veća ovlašćenja u nadzoru rada organizacija za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskog prava.

Izvor: Zavod za intelektualnu svojinu