Izvor Unsplash
U poslednjih pet godina, Srbija je prošla kroz dinamičan proces transformacije u segmentu plaćanja naknada za korišćenje intelektualne svojine. Podaci međunarodnih institucija kao što su MMF, Eurostat, UNCTAD i WTO pokazuju da je vrednost uvoza usluga pod šifrom „Charges for the use of intellectual property n.i.e.“ značajno porasla, prateći globalne trendove digitalizacije i rasta ekonomije znanja.
Ukupan svetski promet u ovoj kategoriji sa Srbijom dostigao je 924 miliona dolara u 2024. godini, što je rast od gotovo 167% u odnosu na 2020. godinu. Srbija, iako mala ekonomija u globalnim okvirima, sve više učestvuje u ovim tokovima, oslanjajući se na znanje, softverske licence, patente i digitalne alate iz razvijenih zemalja.
Velika Britanija kao ključni izvor intelektualnih prava
Najveći pojedinačni partner Srbije u oblasti intelektualne svojine postala je Velika Britanija. Njena dominacija je očigledna – u 2020. godini vrednost uvoza iznosila je 43,31 miliona dolara, dok je do 2024. godine dostigla čak 254,28 miliona. Taj porast od skoro šest puta svedoči o snažnom rastu saradnje u oblastima tehnologije, softverskih rešenja i konsultantskih licenci. Nakon Bregzita, britanske kompanije su agresivno širile prisustvo u regionu Balkana, a Srbija se pokazala kao atraktivno tržište za plasman digitalnih rešenja i autorskih tehnologija u oblastima finansija, obrazovanja i medija.
Švajcarska i Irska – centri za licencne aranžmane
Švajcarska, poznata po svom finansijskom sektoru i korporativnim strukturama za upravljanje pravima intelektualne svojine, zabeležila je gotovo trostruki rast – sa 33,05 miliona dolara u 2020. na 148,23 miliona u 2024. godini. Ovaj rast ukazuje da se značajan deo autorskih prava i softverskih licenci za srpske firme vodi kroz švajcarske entitete, posebno one koji posluju u farmaceutskoj industriji i biotehnologiji.
Irska, kao evropski centar za IT i digitalne servise, zadržala je stabilan rast od 42,17 miliona dolara u 2020. do 99,55 miliona u 2024. godini. Ovaj rast odražava poziciju Dablina kao sedišta evropskih operacija globalnih tehnoloških kompanija, kao što su Microsoft i Meta. Brojni softverski paketi, platforme za obradu podataka i licencne naknade koje plaćaju srpske kompanije vode se upravo kroz irske filijale svetskih brendova.
Nemačka i SAD: stabilan rast kroz inovacije
Nemačka i Sjedinjene Američke Države održavaju stabilan rast u ovom segmentu. Nemačka je povećala izvoz intelektualnih prava u Srbiju sa 46,73 miliona dolara u 2020. na 75,74 miliona u 2024. godini. Dominantne oblasti saradnje uključuju industrijski dizajn, softverska rešenja za proizvodnju i inženjerske patente. Američki rast je umereniji, ali stabilan: od 29,63 miliona u 2020. do 46,53 miliona u 2024. godini. Ovaj trend pokazuje da američke kompanije zadržavaju ulogu u IT i zabavnoj industriji, ali da se deo tržišta preusmerio na evropske centre.
Holandija, Austrija i Francuska su evropski trougao licenci
Holandija, poznata po povoljnim poreskim režimima za intelektualnu svojinu, zabeležila je rast sa 17,10 miliona dolara u 2020. na 27,05 miliona u 2024. godini. Austrija je takođe povećala vrednost srpskog uvoza sa 9,12 miliona na 21,64 miliona dolara, dok je Francuska, sa snažnim industrijskim i modnim sektorom, dostigla isti iznos od 21,64 miliona u 2024. godini. Ove tri zemlje čine jezgro evropskih destinacija za registraciju i upravljanje licencama, posebno u oblastima digitalnog dizajna, multimedijalnog sadržaja i farmacije.
Region i rast kroz bliske tržišne veze
Zemlje regiona beleže rast koji je više rezultat integracije unutar tržišta jugoistočne Evrope nego strateških globalnih tokova. Slovenija je povećala vrednost srpskog uvoza sa 6,84 miliona dolara u 2020. na 18,40 miliona u 2024. godini, dok je Hrvatska sa 11,40 miliona došla do 16,23 miliona. Bugarska, iako je u 2020. godini bila na nivou od 6,84 miliona dolara, u 2024. dostiže identičnu vrednost kao Hrvatska tj. 16,23 miliona. Ovi podaci pokazuju da se u regionu razvija međusobna razmena znanja, ali i da Srbija koristi blizinu EU tržišta za brži transfer tehnologije i patenata.
Manji partneri sa velikim potencijalom
Italija je zabeležila umeren rast, sa 4,56 miliona dolara u 2020. na 7,57 miliona u 2024. godini, dok su manji evropski centri poput Kipra, Luksemburga i Malte imali fluktuirajuće vrednosti koje ukazuju na specifične, ali ne i stabilne aranžmane u oblasti licenci. Kipar se pojavio 2022. godine sa 3,16 miliona dolara, a do 2024. godine dostigao 8,66 miliona, što govori o rastu u sektoru IT posredništva. Luksemburg je u 2024. zabeležio 1,08 miliona dolara, dok je Malta nestala iz tabele nakon 2022, što ukazuje na promene u poreskim okvirima EU koji su smanjili atraktivnost ovih jurisdikcija za licence.
Azija i novi izvori znanja
Azijske zemlje zauzimaju sve veći udeo u srpskom tržištu intelektualne svojine. Japan se pojavljuje tek 2022. sa 3,16 miliona dolara, a Hongkong 2023. sa 2,16 miliona. Kina, koja do 2024. dostiže 3,25 miliona dolara, beleži prve značajne korake u izvozu sopstvenih tehnologija i licenci u region. Ovaj trend je u skladu sa globalnim pomakom ka multipolarnom tržištu znanja, gde azijski inovatori sve češće nude rešenja za proizvodne i logističke sektore.
Severna Amerika i Kanada
Kanada, iako prisutna u ranim godinama sa simboličnim vrednostima, nestaje iz kasnijih izveštaja, dok Meksiko u 2020. godini beleži samo 1,14 miliona dolara bez daljeg rasta. Ovi podaci pokazuju da severnoameričko tržište, osim SAD, nema veći značaj za srpski uvoz intelektualne svojine. S druge strane, prisustvo američkih kompanija često se vodi kroz evropske filijale, pa nominalni pad američkih brojki ne mora značiti realan pad tržišnog udela.
Srednja Evropa i rast tržišta inovacija
Mađarska, Poljska i Češka beleže dinamične trendove koji odražavaju rastuću povezanost unutar centralnoevropskog inovacionog pojasa. Mađarska povećava iznos sa 3,42 miliona dolara u 2020. na 6,49 miliona u 2023, dok Poljska u istom periodu dostiže 4,33 miliona. Ove brojke govore o rastu regionalnih inovacija i IT sektora, posebno u razmeni softverskih i tehničkih licenci između susednih tržišta.
Ukupni trend i globalna pozicija Srbije
Kada se sagleda celokupan period od 2020. do 2024, Srbija je gotovo utrostručila iznose koje plaća za intelektualnu svojinu. Sa 346,48 miliona dolara u 2020. godini, vrednost u 2024. dostiže 924,06 miliona. Ovaj rast odražava sve veću integraciju Srbije u globalnu ekonomiju znanja i prelazak iz faze tradicionalne proizvodnje u fazu oslanjanja na tehnologiju i kreativne industrije. Najveći deo tih ulaganja odnosi se na licence za softver, patente, autorska prava i digitalne alate koji postaju osnov modernog poslovanja.
Perspektive razvoja i strateški značaj podataka
Srbija se, posmatrajući ove brojke, nalazi u prelaznoj zoni između tržišta koje uvozi znanje i ekonomije koja može da ga proizvodi. Rast investicija u intelektualnu svojinu znači da domaće kompanije sve više koriste savremene alate za konkurentnost, ali i da zavisnost od stranih licenci ostaje visoka. Istovremeno, činjenica da rast predvode zemlje poput Velike Britanije, Švajcarske i Irske, govori o dominaciji zapadnih tržišta u strukturi digitalne infrastrukture i prava.
Tokom narednih godina, ključno pitanje biće kako Srbija može pretvoriti ovaj uvoz znanja u domaću proizvodnju intelektualne svojine i kako će država odgovoriti kroz politiku inovacija, istraživanja i razvoja.
