Jedne nedelje bio sam pozvan na večeru kod prijatelja. Tu su bili i ljudi kojim sam se divio godinama. Negde na pola večere upitao sam se „Kako sam uopšte dospeo ovde?“ Odgovor leži u onome što sam naknadno saznao.

Godinama sam slušao kako ljudi govore o svojim uticajnim prijateljstvima i osećao sam zavist. Činilo mi se nepošteno. Naravno, ti ljudi su bili uspešni. Znali su prave ljude. Oni su bili na pravom mestu u pravo vreme. Njima se posrećilo.  

Još kasnije, međutim, otkrio sam da se uspeh rađa u sreći – i ne mislim da bilo koja iskrena osoba to može osporiti. Ali sreća, na mnogo načina, može se stvoriti ili u najmanju ruku, poboljšati.

Istina je, život nije fer. Da bi se kreativni rad širio, potrebno je više od talenta. Morate dobiti izloženost uticaja kroz prave mreže. I to je ono kako je svet oduvek funkcionisao. Dobra vest je da imate veću kontrolu nad tim nego što mislite.

Kreativnost: uticaj sistema

Šta je ono što čini jednu osobu kreativnom? Kao ljudska bića, naravno, svi smo obdareni sposobnošću za stvaranje, kreativnošću. No, šta je razlika između vrste „malo k“ od kreativnosti i one „velikog k“ od kreativnost koja menja industrije i ostavlja nasleđe za generacije koje dolaze?  

U svom višedecenijskom proučavanju kreativnosti, psiholog menadžmenta Mihalj Čiksentmihalji (Mihaly Csikszentmihalyi) opisao je ono što on naziva „Uticaj sistema.“ Od najčešćeg stava i uverenja da „kreativnost“ zavisi od subjektivnih faktora, on je postavio model koji je uključivao tri sistema:   Domen, Polje, Pojedinac.

Kako bi se mogao smatrati kreativnim (u smislu da pruža nekakav trajni rad koji bi svet primetio), rad mora zadovoljiti sva tri od ovih područja. Evo kako to u praksi izgleda: Prvo, osoba mora biti majstor svog zanata u određenom području tj. domenu (umetnosti, nauci, matematici, itd).

Zatim, ta osoba mora prikazati kreativni rad na polju ljudi od uticaja u tom domenu, onih koji su pouzdani stručnjaci. Konačno, ti „čuvari vrata“ ili vratari (gatekeepers) kreativnosti moraju odlučiti da li je rad vredan pažnje u domenu kao autoritativni. To je pristup sistemima za kreativnost.

I koliko god sam u početku planuo na reč „čuvari vrata“, nakon što sam počeo čitati biografije poznatih umetnika, naučnika i muzičara, ova Čiksentmihaljijeva teorija je pokazivala da ima puno smisla. Talent je samo deo jednačine. Ostatak je umrežavanje.

Hemingvej, Pariz i trajno delo

Kad je bio samo mladić u ranim 20-im, Ernest Hemingvej se preselio iz Čikaga u siromašnu četvrt u Parizu. On se upravo vratio s kratkog mandata službe u Crvenom krstu u Prvom svetskom ratu i želeo je da napravi karijeru kao pisac.  

Tu je imao samo jedan problem: Hemingvej nije imao puno uticaja od drugih pisaca. Ko bi ga naučio da piše?  U Čikagu, bio je upoznao književnika Šervuda Andersona, koji ga je podstaknuo da se presele u Pariz, u susret Gertrudi Stajn, koja je u tom gradu vodila zajednicu pisaca, pesnika i umetnika. Kao motiv više, ispostavilo se da je jeftinije živeti u Parizu, a Hemingvej je inače samo mogao živeti skromno.  

U Parizu, susreo je Stajn, kao i velikog pesnika Ezru Paunda, potom i Džemsa Džojsa i mnoge druge koji će oblikovati njegov rad u godinama koje dolaze. To je uključivalo i povezanost sa piscem F. Skotom Ficdžeraldom preko kojeg je došao do Skribnera, izdavača koji će kasnije objaviti Hemingvejove romane i promeniti tok njegove karijere zauvek.  

Pre tog čudesnog preobražaja u Parizu, Hemingvej je bio pisac bez značajnog talenta i prilično dobar novinar. No, nakon tih godina, jedne decenije u gradu svetlosti, kada je uronio u kreativni rad drugih, on je postao pisac za svaku kuću.  

Zbog povezanosti nastale u toj pariskoj zajednici, Hemingvej je postao jedan od najpoznatijih pisaca 20. veka. Nezamislivo je da se takav razvoj u to vreme mogao dogoditi bilo gde drugde. Bez umrežavanja, kreativni rad ne bi istrajao. Drugim rečima, bez Pariza ne bi bilo ni Hemingveja. Šta to znači za obične smrtnike poput vas i mene?

Pronalaženje svog Pariza

Jesmo li osuđeni na propast, ako ne živimo na pravom mestu u pravo vreme? Naravno da ne. Ali mreže su važne, možda i više nego što hoćemo da priznamo. Slikarstvo Van Goga sazrelo je mnogo brže nakon susreta sa francuskim impresionistima. A zašto ne bi? On je sada imao polje „vratara“ koji su mu podarili i kritiku i verifikovali njegov rad.  

Hteli mi to ili ne da priznamo, svi mi imamo potrebu za nekom vrstom objektivnog standarda prema kojem će se meriti naš rad. I premda Van Gog nije prodao ništa značajno u svom životu, imao je snahu koja je njegove slike plasirala na tržište.

U stvari, većina velike umetnosti koju je svet ikada video, nastala je stalnim naporima zajednice. Mreže. Partnerstva. Kreativna saradnja. Ovo su mesta gde remek dela nastaju i, to je jednostavan odgovor kako smo inače dobili i Gospodara prstenova i The White Album od Bitlsa. Kreativnost nije izum usamljenika, već kolaborativnog stvaranja. A zajednice stvaraju mogućnosti za uspeh kreativnog rada.

Ali kako primeniti ovaj pristup, ako ne živite negde poput Pariza, Njujorka i Rima?   Pa, naravno, možete se kretati. Prema Čiksentmihaljiju, bolje je da se preselite na neko novo mesto, nego da postavljate neki cilj za sebe da budete više kreativni. I danas, lakše je nego ikad prebaciti se negde, čak i ako je vaš potez samo privremen. Ja sam to uradio pre osam godina, preselio se iz severnog Ilinoja u Nešvil i nesvesno sam se ubacio u ono što će postati središte kreativnosti, tehnologije i preduzetništva. Drago mi je što sam to učinio.  

Ali možete se samo osloboditi jeftinih izgovora i shvatiti da postoje mreže koje su vam dostupne upravo sada, gde god se nalazili. To može doći u obliku online mastermind grupe ili niza događaja koje ćete pohađati, možda čak i nekog događaja koji ćete sami organizovati. Istina je, postoje veze svuda i uvek na raspolaganju onima koji su voljni tražiti više resursa.

Mesto za stolom

Pre pet godina odlučio sam da učinim nešto radikalno – pa, radikalno barem za mene. Odustao sam od svog cinizma i nastojao da doprem do uticajnih blogera i autora, ljudi koje sam posmatrao godinama i hteo da ih upoznam. Zamolio sam ih da se nađemo negde na kafi. I ovde je luđi deo priče: većina ih je pristala.  

Iako sam bio sramežljiva osoba, upoznao sam te moje junake i sledio ih, radeći sve što sam mogao i pomisliti da im pomognem. U nekim slučajevima, to je samo značilo platiti njihovu kafu. U drugima, ja bih im ponudio intervju za moj maleni blog, shvativši da čak i najuticajnijim ljudima ne smeta da govore o sebi.  

Pokušao sam da postanem takva osoba u koju bi ti ljudi želeli da investiraju – sledeći i najmanji delić saveta koji su mi dali, radeći sve što su mi rekli da uradim i ne postavljajući nijedno pitanje zašto. I u jednom trenutku, posrećilo mi se.  

Naposletku, naivno je reći da uspeh ne uključuje sreću. Naravno da uključuje. Lude stvari se događaju sve vreme, pa čak i stvari koje ne možemo kontrolisati rade ponekad u našu korist. U isto vreme, sreća nije potpuno izvan vaše kontrole. Sreća se može planirati. Iako ne mogu reći kada i gde sreća će doći, znam sigurno da ako više ulažete u dosezanje društva velikih, verovatno nešto od te veličine će se očešati o vas.  

Dakle, ako želite mesto za stolom, proces može izgledati ovako:   1. Pronađite vratara. Za Hemingveja, ovo je bio Šervud Anderson i na kraju je to bila Gertruda Stajn. To su bili ljudi koji drže ključeve kraljevstva, a svaki domen ima barem jednu. Nađi nekoga ko je povezan sa osobom koju želiš da upoznaš, i budi strateški isplaniran da do njega dopreš, kao i uporan u ostvarivanju kontakta i nameran u dokazivanju svojih sposobnosti.   2. Povežite se s ljudima u mreži. Gertruda Stajn je uvela Hemingveja u krug drugih pisaca u Parizu, koji bi mogli pomoći, ali on sam je takođe bio nemilosrdan u susretu s njima. Na primer, bio je sparing bokser Ezri Paundu, boksovao je s njim i učio od Paunda kako napisati sažetu prozu. Ako pokažete vrataru da ste spremni da učite, on ili ona će verovatno da vas upoznaju i s drugima i nastaviti da stalno ulažu u vas.   3. Pomažite što više ljudi koliko god možete. To je presudno. To je ne samo – pomoći ću onom koga znam, već pomoći ću onom kome treba pomoć. Ljudi će zapamtiti ono što ste učinili za njih pre nego što će upamtiti da li ste pametni. Uprkos svojoj reputaciji alfa mužjaka, Hemingvej je to učinio, pomogao je Gertrudi Stajn da se njeno delo pripremi za objavljivanje, motivisao je Ficdžeralda u momentima kad je patio od stvaralačkih blokada…  

Naravno, svaka osoba organizuje putovanje na svoj vlastiti način. No, ono što sam sada sigurniji nego ikada je da je uspeh u svakom kreativnom području uslovljen mrežama čiji ste deo. Pitanje je hoćete li prihvatiti moć mreže, ili će vas i dalje držati razmišljanja da su ti ljudi samo „srećni“?   Sreća dolazi za sve nas. Ali oni koji je prepoznaju su oni koji uspeju. Svaka priča o uspehu je zapravo priča o zajednici, i način na koji ćete naći svoju zajednicu je način na koji ćete iskoristiti njene mogućnosti – bilo da je to Pariz, Čikago ili sopstveni rodni grad.  

Džef Goins / Entrepreneur.com
Preveo i obradio A. Đ.