Izvor Unsplash
Gini indeks Crne Gore, prema dostupnim podacima Svetske banke, pokazuje blagi pad nakon perioda srednje visoke nejednakosti. Ta promena pada u okvir privremenih kretnji i delimičnih redistributivnih efekata, ali njen stvarni značaj zavisi od političke volje i kapaciteta nove vlasti da sprovede sistemske reforme. Politička promena nakon decenija pod vlašću Mila Đukanovića otvorila je prozor mogućnosti za preobražaj javnih politika. Ipak, fragmentacija vlasti i sklonost kratkoročnim turbulencijama smanjuju verovatnoću brzog i trajnog pada nejednakosti bez jasnih, doslednih i institucionalno utemeljenih koraka.
Gini indeks, standardni merač nejednakosti u raspodeli dohotka, pokazuje da je Crna Gora u poslednjem dostupnom nizu godina zabeležila blagi pad vrednosti nakon vrhunca krajem 2010-ih. Po procenama Svetske banke koje agregiraju nacionalne izvore, Gini za Crnu Goru iznosio je oko 36-37 u periodu 2017-2019, nakon čega je registrovan pad na 35,4 u 2020. i 34,3 u 2021. godini. Ovi podaci ukazuju na skroman, ali meren, pomak ka nešto ravnijoj raspodeli dohotka u tom kratkom periodu.
Trendovi i ekonomski kontekst
Pad Gini indeksa od oko 1-2 poena u godinama neposredno nakon pandemije treba tumačiti pažljivo. Gini je osetljiv na kratkoročne šokove: mera se može privremeno promeniti zbog redistributivnih fiskalnih mera, promena u zaposlenosti ili fluktuacija transfera socijalne zaštite. U slučaju Crne Gore, postpandemijske mere podrške privredi i domaćinstvima, kao i specifična kretanja u sektoru turizma (koji je značajan za bruto domaći proizvod i zapošljavanje), mogli su uticati na privremeni pad nejednakosti. Međutim, povratak na trend rasta prihoda vrha distributivnog spektra u narednim godinama nije isključen ako se institucionalne i fiskalne mere ne promene trajnije.
Politički okvir: promena vlasti i implikacije na raspodelu
Politička promena u Crnoj Gori i to okončanje dugogodišnje dominacije Demokratske partije socijalista koju je vodio Milo Đukanović i formiranje novih koalicija posle parlamentarnih izbora 2020. unela je novi element u političku ekonomiju zemlje. Promena vlasti je donela retoričku i političku obnovu usmerenu na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i preorijentaciju određenih javnih politika, što u dugom roku može uticati i na raspodelu dohotka kroz reforme fiskalne politike, tržišta rada i javnih usluga.
Međutim, politička rotacija je bila fragmentisana i praćena nestabilnostima tj. padom nekoliko vlada i promenama premijerskih timova, što ograničava kapacitet za doslednu i koordinisanu redistribuciju. Kratkoročno, promena upravljanja državnim resursima ili način raspodele subvencija i javnih investicija može marginalno preoblikovati dohodovnu hijerarhiju; dugoročno, trajne promene u nejednakosti zavise od sistema javnih finansija, poreske politike i efektivnosti socijalnih transfera.
Mehanizmi preko kojih politika utiče na Gini
Političke promene u Crnoj Gori mogu na više načina uticati na Gini indeks, jer različiti kanali javne politike oblikuju raspodelu dohotka u društvu. Najpre, kroz fiskalnu redistribuciju tj. izmene u progresivnosti poreza na dohodak i u obimu socijalnih transfera direktno utiču na to kako se prihod deli između različitih slojeva stanovništva. Zatim, strukturne reforme tržišta rada, uključujući politiku zapošljavanja, minimalnu zaradu i podsticaje za formalizaciju poslova, imaju presudan uticaj na povećanje prihoda najnižih slojeva i smanjenje razlika u zaradi. Pored toga, način upravljanja javnim resursima, transparentnost u dodeli koncesija i sprovođenju javnih nabavki, kao i kriterijumi za investicione projekte, određuju tokove ekonomskih renti koje su u prošlosti često bile koncentrisane u uskim krugovima.
Dugoročno, obrazovanje i ulaganje u ljudski kapital predstavljaju temeljni faktor smanjenja nejednakosti, jer kvalitetniji obrazovni sistem i dostupnije stručno usavršavanje povećavaju produktivnost i stvaraju pravednije šanse za ekonomski napredak.
Analitička procena: koliko je značajan pad Gini indeksa?
Statistički pad od jednog ili dva indeksa Gini nije revolucionarna promena jer u poređenju sa velikim reformama to je relativno skroman pomak ali predstavlja signal. U zemljama veličine Crne Gore, gde su specifične industrije (turizam, građevinarstvo, finansijske usluge) dominantne, čak i mala promena u zaposlenosti ili transferima može reflektovati vidljivu promenu indeksa. Istovremeno, bez sistemskih promena u poreskom i socijalnom sistemu, takvi efekti često ostaju privremeni. Podaci Svetske banke i agregati koji ih repliciraju pokazuju da je Crna Gora u rangu srednje nejednakosti u evropskom kontekstu, sa prostorom za poboljšanje kroz ciljane politike.
Kako do bolje jednakosti
Ako nova politička većina želi da trajno smanji nejednakost, preporuke za javne politike treba da obuhvate kombinaciju kratkoročnih i dugoročnih mera koje deluju sinergijski. Neophodno je povećati efikasnost socijalnih transfera i pažljivo usmeriti pomoć ka najugroženijim grupama, ali bez stvaranja fiskalnih disbalansa koji bi obeshrabrili zapošljavanje. Istovremeno, sistem poreske politike mora postati progresivniji i obuhvatniji, posebno kroz adekvatnije oporezivanje kapitalnih i rentnih prihoda, uz istovremenu zaštitu radnih prihoda nižeg i srednjeg sloja.
Važno je i sprovesti reforme tržišta rada koje podstiču formalno zapošljavanje i poboljšavaju kvalitet radnih mesta, jer se time dugoročno jača ekonomska sigurnost građana. Konačno, povećanje transparentnosti javnih finansija i uspostavljanje mehanizama protiv klijentelizma od ključnog su značaja za pravedniju raspodelu prihoda i povratak poverenja građana u institucije.
