Investicije u stalna sredstva Republike Srpske: između oporavka i promene strukture

U vremenu inflatornih pritisaka, usporavanja globalne privrede i visokih troškova kapitala, Republika Srpska je tokom 2024. godine uspela da zabeleži rast ukupnih investicija u stalna sredstva od 4,6% u odnosu na prethodnu godinu. Iako se taj rast može činiti skroman, njegova unutrašnja struktura otkriva duboke pomake u raspodeli kapitala između sektora, delatnosti i namena. Statistički podaci Republičkog zavoda za statistiku RS govore o investicionom oporavku koji se, čini se, sve više premešta iz energetike i proizvodnje ka uslugama, infrastrukturi i društvenim sektorima poput zdravstva i obrazovanja.

Građevina i infrastruktura i dalje nose investicioni ciklus

Najveći deo investicionog kolača i dalje odlazi na građevinske objekte i prostore – čak 51% ukupnih ulaganja. Vrednost tih investicija u 2024. dostigla je 1.399 miliona KM, što je povećanje od 5,6% u odnosu na 2023. godinu. Taj rast odražava produženu dinamiku ulaganja u infrastrukturne projekte, posebno u javnom sektoru, ali i u privatnim objektima, od logističkih centara do poslovnih prostora.

S druge strane, mašine, oprema i transportna sredstva čine 42,8% investicija i beleže skromniji rast od 3,0%. To ukazuje da se industrijski sektor oporavlja sporije, a deo preduzeća verovatno odlaže modernizaciju zbog visoke cene uvozne opreme i neizvesnih tržišnih kretanja. Ipak, pozitivno je što kategorija „ostalo“ (koja obuhvata softver, licence i nematerijalna sredstva) raste najbrže, čak 7,1% što može nagoveštavati digitalizaciju i širenje novih tehnologija u poslovanju.

Investicije po delatnostima: od energetike ka uslugama

Struktura investicija po delatnostima investitora pokazuje da je u 2024. došlo do znatne promene težišta. Dok je do pre nekoliko godina energetika dominirala investicionim ciklusom, sada se slika znatno menja. U sektoru proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom vrednost investicija je pala sa 522,7 miliona KM u 2023. na 402,9 miliona KM u 2024. godini, što je pad od čak 23%. Time je ovaj sektor izgubio primat i spao na četvrto mesto po obimu ulaganja.

Istovremeno, rastu oblasti koje su tradicionalno bile marginalne u strukturi kapitalnih ulaganja. Ulaganja u zdravstvo i socijalni rad gotovo su udvostručena – sa 141,5 miliona KM u 2023. na 251,2 miliona u 2024. (indeks 177,5). Još dramatičniji rast beleže administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, gde je zabeležen skok sa 21,3 miliona na čak 104,2 miliona KM, što predstavlja petostruko povećanje.

Podaci ukazuju da se investicioni kapital sve više usmerava u delatnosti povezane sa administrativnim uslugama, javnim upravljanjem, zdravljem i obrazovanjem – sektorima koji su usko vezani za državnu i društvenu infrastrukturu. To se može tumačiti kao rezultat većih javnih ulaganja ali i rasta potražnje za socijalnim i zdravstvenim kapacitetima nakon pandemijskih godina.

Sektori koji gube zamah

Sektori kao što su poljoprivreda, rudarstvo i finansijske delatnosti pokazuju pad investicione aktivnosti. Poljoprivreda je smanjila ulaganja za 12,6%, dok rudarstvo beleži pad od 18,3%. U finansijskim i osiguravajućim delatnostima investicije su pale sa 46,6 na 37,8 miliona KM, što odražava zasićenje tržišta i fokus na digitalne transformacije unutar postojećih kapaciteta, a ne na fizičku ekspanziju.

Isplate za investicije: dinamika plaćanja otkriva cikluse

Vrednost isplata za investicije u stalna sredstva u 2024. iznosila je 2.685.525 hiljada KM, što je rast od 4,7% u odnosu na prethodnu godinu. Struktura po delatnostima pokazuje slične obrasce kao i kod ostvarenih investicija, ali uz neke nijanse – isplate u sektoru zdravstva i dalje rastu brže od proseka, dok su u energetici i građevinarstvu niže od nominalne vrednosti planiranih ulaganja. To sugeriše da deo projekata kasni u fazama plaćanja ili je u procesu višegodišnje realizacije.

Zanimljivo je da su ugostiteljstvo i turizam u 2024. ostvarili gotovo dvostruko veće isplate (skok sa 25,6 na 50,4 miliona KM), što potvrđuje jačanje turističkog sektora nakon nekoliko godina stagnacije. Indeks 197,2 jasno pokazuje optimizam ulagača u ovoj oblasti, posebno u banjskim centrima i gradovima sa rastućom turističkom ponudom, kao što su Banja Luka i Trebinje.

Nova stalna sredstva: ulaganja prelaze u društvene delatnosti

Podaci o novim stalnim sredstvima, dakle, o investicijama koje donose dodatnu vrednost, a ne samo zamenu postojećih kapaciteta, posebno su značajni. U 2024. godini u nova stalna sredstva uloženo je 2.526.225 hiljada KM, što je rast od 4,2% u odnosu na prethodnu godinu. I tu se vidi isti obrazac: pad energetike i proizvodnje, rast uslužnih i društvenih delatnosti.

Najveće pojedinačno povećanje beleži sektor administrativnih i pomoćnih usluga (indeks 554,9), dok poslovanje nekretninama raste za 120%, a obrazovanje i zdravstvo za više od 20%. Ulaganja u umetnost, zabavu i rekreaciju porasla su više nego dvostruko, što govori o širenju kapaciteta u oblasti sporta i kulture, ali i o investicijama u turističke sadržaje i privatne projekte rekreacije.

S druge strane, proizvodni sektor gubi investicioni zamah. Prerađivačka industrija smanjila je ulaganja u nova stalna sredstva sa 321,7 na 303,8 miliona KM, a energetika za gotovo četvrtinu. To otvara pitanje dugoročne održivosti industrijskog rasta i ukazuje da se struktura kapitalnih tokova sve više oslanja na javni sektor i usluge.

Između modernizacije i preorijentacije

Ukupan rast investicija u Republici Srpskoj u 2024. godini nije bio eksplozivan, ali njegova struktura pokazuje jasnu transformaciju. Privreda se kreće od teških industrijskih ulaganja ka sektoru usluga, zdravstvu, socijalnoj infrastrukturi i modernim poslovnim servisima. To jeste znak stabilizacije i širenja osnovnih društvenih kapaciteta, ali i upozorenje da proizvodni sektor mora pronaći nove izvore investicija ako želi da zadrži konkurentnost.

Najveći deo rasta dolazi iz javnih i kvazijavnih sektora, što znači da država ostaje ključni pokretač investicione aktivnosti. Privatni sektor pokazuje selektivnost – ulaže u oblasti sa bržim povratom, poput nekretnina, turizma i IT infrastrukture. U tom smislu, 2024. godina može se posmatrati kao godina preloma između dve paradigme: od „klasičnog investiranja u fabrike i postrojenja“ ka „investiranju u ljude, usluge i digitalne kapacitete“.

Perspektive razvoja Republike Srpske

Statistički trendovi iz 2024. daju osnovu za umeren optimizam. Rast ukupnih investicija, jačanje javnih ulaganja i diversifikacija sektora mogli bi se zadržati i u narednoj godini ako makroekonomski uslovi ostanu stabilni. Međutim, oporavak proizvodnog sektora i energetike biće presudan za dugoročni razvoj. Bez većih investicija u nove tehnologije, obnovljive izvore energije i industrijsku modernizaciju, teško će biti održati privredni rast iznad proseka regiona.

Podaci RZZS Republike Srpske, analiza MadMarx.Biz