Metropolitska područja Eurostat definiše kao urbana područja sa više od 250 hiljada stanovnika. Osim gradova sa većim brojem stanovnika to mogu biti i skupovi bliskih manjih gradova, kao i šira područja u odnosu na administrativnu granicu nekog velegrada.

Ovde su preuzeti podaci Eurostata o zaposlenima po delatnostima za 2014, njima su dodati podaci za Beograd, Novi Sad i Niš i ostatak Srbije iz 2017.

Cilj nam je da proverimo kako se Beograd, Novi Sad i Niš uklapaju u strukturu zaposlenih u drugim velikim gradovima, i da vidimo gde je nemetropolski ostatak Srbije u odnosu na nemetropolske delove drugih zemalja.

Metropolska područja imaju manji udeo u poljoprivredi i građevinarstvu,  a višestruko veći u finansijskim uslugama

Razlika u strukturi zaposlenih između metropolskih područja, koja zapošljavaju 140 miliona stanovnika i nemetropolskih sa 82,9 miliona su značajna:

– U poljoprivredi je zaposleno samo 2,3 odsto ukupnog broja u metropolama i 9,4 procenta van njih;

– U prerađivačkoj industriji je veći apsolutni broj zaposlenih u metro područjima, ali ima manji udeo u ukupnoj zaposlenosti: 12,3 prema 17,6 odsto.

– U građevinarstvu je slično kao i u prerađivačkoj industriji, ali sa manjom relativnom razlikom: 6,3 odsto u metro prema 7,4 odsto van njih.

– U trgovini, saobraćaju, turizmu i informacijama i komunikacijama skoro dvostruko više zaposlenih imala su metropolitska područja (39,7 miliona prema 20,2 miliona), ali sa ne baš velikom razlikom u udelu: 28,3 procenta prema 24,4.

– U finansijskim aktivnostima, nekretninama, profesionalnim, naučnim, tehničkim i administrativnim aktivnostima broj zaposlenih u metro područjima bio je gotovo tri puta veći, a i strukturni udeo bio je značajno veći: 17,7 prema 10,8 procenta.

– U državnoj upravi, zdravstvu, obrazovanju, umetnosti, zabavi, rekreaciji i drugim aktivnostima nije bila značajna razlika u udelima: 31,4 prema 28,4 odsto.

Deset evropskih zemalja ima veći udeo u poljoprivredi od Srbije

Deset zemalja ima veći udeo poljoprivrede od Srbije. Međutim, kada bi se mimo registrovanih poljoprivrednika i zaposlenih u poljoprivrednim preduzećima uključili i neregistrovani poljoprivrednici ostatak Srbije bi bio uporediv sa ostatkom Rumunije (gde je 37,4% u poljoprivredi), Bugarske (29,5%), BJR Makedonije (24%) i Grčke (22,1%). Sa druge strane, to bi sve ostale udele smanjilo u odnosu na ove koje smo želeli da uporedimo.

Najveći udeo zaposlenih u prerađivačkoj industriji ima Češka (31,4%) ispred Srbije, Slovenije, Češke, Mađarske i Nemačke. Naš udeo bi se, uključivanjem neregistrovanih poljoprivrednika, spustio ka udelu koji ima prerađivačka industrija u Bugarskoj (21,3%) ili Estoniji (21,2%).

Zbirni udeo poljoprivrede i industrije, uključujući rudarstvo, elektro i vodoprivredu, iznad 50% imali su ostatak Rumunije (59,9%) i ostatak Bugarske (53,9%).

Prema udelu trgovine, saobraćaja, turizma i informacija i komunikacija u ukupnoj zaposlenosti ostatak Srbije nalazi se na 14 mestu. Najveći udeo ovih delatnosti imaju nemetropolitska područja u Grčkoj, Španiji i Malti.

U finansijskim uslugama, nekretninama, profesionalnim, naučnim, tehničkim i administrativnim uslugama Srbija se nalazi pri dnu liste i manji udeo ovih delatnosti imala su nemetro područja u Poljskoj, Bugarskoj i u Rumuniji, dok za Estoniju nema podataka.

Srbija je na 21. mestu prema udelu upravnih poslova, obrazovanja i umetnosti

Srbija se nalazi na 21. mestu prema udelu državne uprave, obrazovanja, zdravstva, umetnosti, rekreacije, zabave i drugih usluga u ukupnoj zaposlenosti. Najveće udele ovih delatnosti u ukupnoj zaposlenosti imaju vanmetropolitska područja u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj.

Vratimo se na metropolitska područja. Ukupno ih u bazi Evrostata ima 268 a sa tri dodata u Srbiji dolazimo do 271 metro područja za poređenje. Zbog niske stope zaposlenosti naši gradovi bi imali bolji rang prema broju stanovnika u odnosu na rang prema broju zaposlenih.

Najveći broj zaposlenih imaju London (6,8 miliona), Pariz (6,1 miliona), Madrid (3,1), Berlin (2,5), Rur (2,4), Barselona (2,4), Milano (2,3) i Rim (2 miliona). Varšava, Hamburg, Minhen i Budimpešta imaju veći broj zaposlenih nego što region Beograd ima stanovnika.

Beograd se nalazi na 46. mestu prema broju zaposlenih, Novi Sad je na 250, a Niš je na poslednjem, sa znatno manje zaposlenih od pretposlednjeg Gerlica u Nemačkoj.

Toliko o apsolutnim brojevima, sad da konstatujemo par relativnih pokazatelja koji su nam bili cilj upoređivanja.

Niš ima značajniju prerarađivačku industriju

Poljoprivreda ima nizak udeo u ukupnoj zaposlenosti kod većine metro područja, a kod naših gradova ima izuzetno nizak pa je Novi Sad tek na 148. mestu, Beograd na 186. a Niš na 236. mestu. Iznenađujuće visok udeo u ukupnoj zaposlenosti ima poljoprivreda u rumunskim gradovima Krajovi (46,5%) i Jašiju (44%), ispred Radoma u Poljskoj (26%). Veći udeo od 10 odsto imala je poljoprivreda u 23 metropolitska područja.

Niš se nalazi relativno visoko prema udelu zaposlenih u prerađivačkoj industriji (22,8%) na 34. mestu. Novi Sad (13,5%) je na 131, a Beograd (9,3%) na 222. mestu. Najveći udeo prerađivačke industrije imaju Iserlon u Nemačkoj (38,2%), Temišvar u Rumuniji (37,6%) i češki Leberec i Plzen. Manji od Beograda udeo imaju uglavnom glavni gradovi drugih evropskih zemalja.

Srpski gradovi visoko pozicionirani u udelu trgovine, saobraćaja i turizma…

Najveći udeo trgovine, saobraćaja, turizma, informacija i komunikacija u ukupnoj zaposlenosti imaju španski turistički centri: Palma de Majorka (41,9%), Las Palmas (41,6%) i Santa Kruz de Tenerife (40,9%) ipred Bukurešta i Rige. Naši metropolski gradovi su visoko pozicionirani: Novi Sad na 23. mestu, Beograd na 29. i Niš na 33. mestu. Nedostaju podaci za nemačka metropolitska područja kako bi smo razdvojili razloge za ovaj visok rang naših gradova: da li je to zbog udela informacija i komunikacija ili trgovine, saobraćaja i turizma. Najmanji udeo u ukupnoj zaposlenosti ove uslužne delatnosti imaju u Oslu i Bergenu u Norveškoj i u Upsali u Švedskoj.

Beograd 43. u finansijskim uslugama…

Brisel i Frankfurt imaju najveći udeo u ukupnoj zaposlenih u finansijskim aktivnostima, nekretninama, profesionalnim, tehničkim i administrativnim uslugama. Beograd je na 43. mestu, Novi Sad na 103. a Niš na 245. mestu.

Državna uprava i odbrana, zdravstvo i obrazovanje, umetnost, zabava i rekreacija i ostale usluge imaju najveći udeo u ukupnoj zaposlenosti većine metropolskih područja. Najveći udeo imaju u Nansu u Francuskoj (44,1%) ispred Belfasta u UK i još tri grada-područja u Francuskoj: Perpinjanu, Limožu i Poitjeru. Naši gradovi su u drugoj polovini liste: Beograd je 187, Niš 203. a Novi Sad 211. Među 12 metropolskih područja sa najmanjim udelom ovih delatnosti nalazi se 8 iz Rumunije i 4 iz Bugarske i svi oni, sem Sofije, imaju veći udeo poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti od 10 odsto.

Visok udeo poljoprivrede je pokazatelj manje ekonomske razvijenosti

Šta možemo da zaključimo iz ovih podataka?

Visok udeo poljoprivrede i prerađivačke industrije u ukupnoj zaposlenosti van metropolitskih područja posledica je nižeg stepena razvijenosti, pa uslužni sektor nema uslova (tražnju) da se razvije.

Metropolitska područja zahtevaju mnogo više pažljivog analiziranja i veći nivo detaljnosti podataka, a kako bi se razumele specifičnosti pojedinih metropolitskih područja: administrativni, saobraćajni, turistički ili industrijski centri.

Za poziciju naših gradova bolje je fokusirati se na gradove slične veličine u susednim zemljama i videti uzroke za različitu strukturu zaposlenih.

Miroslav Zdravković – Makroekonomija.com
Foto Nikola Rakić – Unsplash