3 min 3 godine

U okviru projekta Jugoslavija, 30 godina kasnije: Dobitnici i gubitnici tranzicije Bečki institut za međunarodne ekonomske studije izašao je sa analizom socijalnih nejednakosti.

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u bivšim jugoslovenskim republikama obeležena je primetnim porastom nejednakosti. Svih šest republika – Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija – imale su slične trendove, koji se mogu sumirati na sledeći način:

Prvo, udeo nacionalnog dohotka koji završi u rukama najviših 1 odsto stanovništva znatno se povećao između 1989. i 2019. u svim republikama. Slovenija, Hrvatska i Crna Gora zabeležile su najizraženiji rast – od 4-5 procentnih poena (pp) ukupnog nacionalnog dohotka. Porast je bio manje intenzivan u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa oko 2 pp nacionalnog dohotka. Bosna i Hercegovina je bila između, sa porastom od oko 3 pp.

Istovremeno, udeo nacionalnog dohotka koji završava sa donjih 40 odsto stanovništva opao je u svim republikama. U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori pad je iznosio oko 3-4 pp ukupnog nacionalnog dohotka između 1989. i 2019. godine. U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pad je bio manji, oko 2-2,5 pp. Samo Hrvatska nije videla velikih kontrakcija: udeo donjih 40 odsto tamo se smanjio za samo 0,3 pp.

Konačno, porast udela prihoda od najviših 1 odsto stanovništva tokom ovog vremena odražavao je pad udela donjih 40 odsto stanovništva. Udeo u prihodu preostalih 59 procenata stanovništva ostao je uglavnom stabilan. Jedini izuzetak bila je Hrvatska, gde je povećanje udela od 1 procenta najvećih došlo prvenstveno na štetu srednjih 59 odsto stanovništva, kaže se u glavnom nalazu Bečkog instituta.

Da rezimiramo, tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u bivšim jugoslovenskim republikama preraspodelila je nacionalni dohodak sa donjih 40 odsto na gornjih 1 odsto.

Pročitaj i ovo:  Rambo Amadeus: Interplanetarni koncert 10. aprila

Drugim rečima, bogatstvo od 40 odsto stanovništva sa margine društva prelilo se u 1 odsto superbogatih članova.

Jedan od rezultata istraživanja je i da raspad Jugoslavije nije bio neizbežan. 

Fotografija Ali Arif / Unsplash

Ostavite odgovor