8 min 3 godine

Croatia Records (CR), pravni naslednik nekadašnjeg Jugotona, najznačajnije diskografske kuće u Jugoslaviji, izgubio je spor sa državom i pravosnažnom presudom Visokog upravnog suda Hrvatske, sada je u većem problemu.

Naime, presudom je utvrđeno da je CR nasledio, odnosno privatizovao svu nekadašnju imovinu Jugotona, ali ne i fonograme – najvredniji kapital te izdavačke kuće. I to posle gotovo tri decenije od kupoprodaje i promene imena najpopularnijeg jugoslovenskog diskografskog brenda.

Te iste fonograme, nad kojima nije imao pravo svojine, CR je naplaćivao kroz diskografska izdanja, kako preko licenci tako i od kupaca na tržištu, koji su kupovali nosače zvuka – ploče, kasete, diskove.

U novije vreme, lavovski kolač su uzimali od digitalnih servisa za strimovanje muzike, ističu hrvatski muzičari, kao Husein Hasanefendić iz Parnog valjka, prenosi Jutarnji list.

Kupili zgrade, zaboravili na muzičke kompozicije

Kako se desilo da se više pažnje u privatizaciji obrati na nekretnine i inventar umesto na suštinski kapital svake diskografske kuće, sada je tema za mnoge, najpre za pravnike koji za sada ne vide razrešenje čudnog propusta. Sud je rekao svoje, a da apsurd bude veći, parnicu je pokrenula sama diskografska kuća protiv nekadašnjeg privatizacionog fonda države, a koji se sada zove Centar za restrukturiranje i prodaju (CERP).

CERP je naime pre pet godina doneo odluku da tokom privatizacije devedesetih godina prošlog veka, fonogrami nisu bili deo privatizacione mase, što je povuklo tužbu Croatia Recordsa, koji je ustao da odbrani svoju navodnu imovinu. Stav CERPa podržalo je tamošnje udruženje muzičkih stvaralaca, koji su bili i posmatrači u ovom sudskom postupku.

U pokušaju da zaštiti svoj interes, CR je ukazao da postoje magnetofonske trake na popisnoj  privatizacionoj listi, ali magnetofonske trake tj nosači zvuka su jedno, a fonogrami tj masteri iz kojih se prave kopije na nosače zvuka su nedvosmisleno drugi entitet i ne mogu se poistovetiti. One su, zapravo, osnovno sredstvo rada diskografskog preduzeća.

Pročitaj i ovo:  Unapređenje autorskog prava u filmskoj industriji

Naime, celokupna imovina je te 1993. procenjena na tada velikih nekoliko miliona nemačkih maraka, ali na popisu nigde nema fonograma. Fonogrami su izvorno materijalizovana autorska dela nad kojima važe obligacije i pravila korišćenja, tj posedovanja, zakupa i prenošenja tih prava.

“Rješenjem Hrvatskog fonda za privatizaciju od 5. listopada 1993. godine”, stoji u presudi Visokog upravnog suda, “utvrđeno je da će se dio fonoteke, za koji nadležna tijela utvrde da se ne smatra dijelom nacionalnog blaga Republike Hrvatske naknadno procijeniti, a dionice u protuvrijednosti vratiti Fondu za privatizaciju, što međutim nije provedeno”. Privatizacija, dakle, nije bila ni pravilna ni celovita.

Složen sistem korišćenja autorskog prava sada je zakomplikovan

U pogledu autorskog prava odnosno prava industrijske svojine materija je malo kompleksnija od jednog običnog propusta državnog privatizacionog fonda i kupca mase za privatizaciju. Diskografska kuća s jedne strane potpisuje ugovore sa autorima muzičkih kompozicija, tekstova, aranžmana i isplaćuje im naknade za pravo korišćenja njihovih autorskih dela. U pitanju su desetine hiljada kompozicija i na hiljade autorskih ugovora.

S druge strane, interes diskografske kuće se materijalizuje kroz komercijalna izdanja, ali i koprodukcijske ugovore, kojima se muzika daje na korišćenje televizijama, radio stanicama, filmskim studijima, platformama za striming, drugim izdavačkim kućama i sličnim zainteresovanim stranama. Svi oni plaćaju ne male naknade za licence, ali izgleda da je naslednik Jugotona prodavao ono što ne poseduje. Ili što je bio uveren da je kupio.

Jugoton, nema sumnje, jeste bio vlasnik diskografskih prava nad muzikom bendova kao što su bili Idoli, Bijelo dugme, Film, Parni valjak, Haustor… praktično ceo jugoslovenski novi talas, šlagerska produkcija, simfonijska izdanja nosila su prepoznatljiv pečat Jugotona.

Pročitaj i ovo:  Slučaj Avala film: propast i apsurd srpske filmske industrije

Njegov naslednik ima iz  čega da pravi reprodukciju, ali nema prava da to radi. Sud je presudom utvrdio da vrednost tih snimaka, na osnovu kojih se rade novi snimci i kompilacije, nikada nije procenjena, niti je za nju Croatia Records išta platila. Ukratko, Croatia Records je 28 godina koristila i zarađivala na snimcima koje nisu legalno bili u njenom vlasništvu.

Muzičari su primali naknade

Izgleda da je tokom cele te tri decenije naslednik Jugotona regularno plaćao autorske naknade autorima muzike, mada se Džoni Štulić, frontmen legendarne Azre s tim ne bi složio. Džoni godinama optužuje CR da neovlašćeno koristi Jugotonova izdanja, i da mu duguju milione na ime neisplaćenih tantijema. Neki sada ističu da je samo trebalo slušati Štulića i ne smatrati ga čudakom bez državljanstva koji živi u Holandiji, piše ćirilolatinicom i prevodi grčke epove.

Sve Štulićeve tvrdnje čelnici diskografske kuće su negirali, pravdajući se ugovorima koje su imali sa grupom Azra još od ranih osamdesetih godina. Za to vreme Štulićeve tužbe protiv Croatia Recordsa građanski sudovi u Hrvatskoj su redovno odbijali.

Šta je fonogram a šta magnetofonska traka i ko je sada vlasnik

Ključni argument Croatia Recordsa da u vreme privatizacije fonogram kao pojam odnosno pravni institut nije ni postojao, već je uveden tek Zakonom o autorskom pravu 2003, nije prošao na sudu. Raščivijano je, naime da bilo da je reč o fonogramima ili o masterima, kako se tehnički naziva prvi otisnuti original snimljenog muzičkog autorskog dela, to nije bilo predmet kupoprodaje.

Ako se sledi pravna logika, vlasnik spornih mastera iliti fonograma i dalje je nekadašnji Jugoton, koga je svojevremeno osnovala samoupravna zajednica Zagreba i Hrvatske, drugim rečima današnja hrvatska država kao naslednica imovine i prava istoimene socijalističke republike. Za sada nema nikakvih naznaka u kom pravcu će se stvar rešavati. Croatia Records je samo držalac ali to im ne daje nikakvo suštinsko pravo.

Pročitaj i ovo:  Novi pravci razvoja diskografske industrije

Najcelishodnije bi bilo da se sve vrati u prethodno stanje i da CR plati privatizacionoj masi, tj državi imovinska prava ali i prava korišćenja za proteklih 28 godina. To bi iznosilo milijarde kuna, a moguće je da bi proces procene tj veštačenja ekonomske vrednosti što mastera što prava trajao godinama za koje vreme bi, ostavši bez osnovnog sredstva za rad, diskograf verovatno morao bankrotirati.

Nije van pameti da se naslednik Jugotona nagodi sa hrvatskom državom i nađe načina da materijalizuje očito sada imovinu svih građana Hrvatske kroz akcije koje će makar malo rehabilitovati nekada pravo društvene svojine nad muzikom koja je odavno baština i deo kolektivnog identiteta.

Foto Ekranska fotografija (screenshot) Croatia Records/YouTube

Ostavite odgovor