10 min 3 godine

Kad je 1827. umro u 56. godini, slavni nemački kompozitor epohe klasicizma i jedan od najvećih svetskih muzičkih genija, Ludvig van Betoven ostavio je svoju 10. simfoniju nedovršenom. Sačuvano je samo nekoliko rukom pisanih beleški u kojima se ukratko opisuju njegovi planovi za to složeno delo, od kojih su većina samo nepotpune ideje ili fragmenti tema ili melodija.

Kako oživeti muziku neponovljivog genija?

Prethodna i možda najpoznatija, Deveta simfonija, pisana od 1822. do 1824. godine, bila je kruna simfonijske muzike do tada. Kao potpunu novinu, kompozitor je bio uveo u četvrtom stavu glasove i hor, koji su otpevali Šilerovu Odu radosti. Betoven je to delo komponovao potpuno gluv, a prisustvovao je i premijernom izvođenju u Beču, doživevši počasti oduševljene publike.

Iako postoje istoričari muzike koji smatraju da su zatečene skice počeci sasvim drugog dela, i da Betoven nikada nije hteo da napiše Desetu simfoniju, stvari su tekle drugim tokom. Muzička javnost ostala je uverena da je genije pred smrt pokušavao da napiše još jednu simfoniju. Najpre je engleski muzikolog Bari Kuper još 1988. od sačuvanih 250 taktova muzike prvog stava pokušao da konstruiše barem taj prvi stav.

Posla da se simfonija završi i napiše ostatak na potpunoj imaginaciji preuzeo je pre tri godine multidisciplinarni tim kompjuterskih naučnika, sa startapom Playform AI, okupljenim oko projekta američkog Univerziteta Rutgers i predvođen projekt liderom Ahmedom Elgamalom. Tim je obučio veštačku inteligenciju da oponaša stil velikog kompozitora i upotrebio je za pisanje kompletne simfonije zasnovane na ovim početnim skicama. Delo je nedavno završeno i prvi put javno izvedeno 9. oktobra ove godine.

Zadatak je bio naučiti veštačku inteligenciju da muziku shvata kao Betoven

Prema rečima profesora Elgamala, njihov zadatak kao stručnjaka bio je da nauče veštačku inteligenciju da komponuje kao Betoven. Kada pogledate Betovena vidite da je to uobičajen postupak: radi sa glavnom temom i razvija je u niz od nekoliko minuta, a zatim dolazi druga tema. To je tradicionalni način komponovanja, a to je upravo ono što je AI trebalo da nauči – kako Betoven i drugi klasični kompozitori počinju sa temom i razvijaju je. Kao u Petoj simfoniji – „ta na na na“. A onda uzmite to i evoluirajte čitav sistem oko toga – zaključuje profesor Elgamal u intervjuu za časopis Science Focus.

Pročitaj i ovo:  Šta donosi EU Zakon o veštačkoj inteligenciji?

„Način na koji AI stvara muziku uopšte veoma je sličan načinu na koji vaša e -pošta, na primer, pokušava da predvidi sledeću reč umesto vas. Dakle, kada napišete e -poruku, otkrijete da ona skače u predlaganje onoga što biste sledeće želeli da napišete.

U osnovi je isti koncept – AI mora da uči iz mnogo muzičkih podataka. Pita se koja bi bila sledeća beleška s obzirom na ovo što ste upravo napisali? I ako možete predvideti sledeću notu, onda možete predvideti sledeću belešku i sledeću notu i tako dalje. To je glavni koncept.

Ali ono što uskoro shvatamo je da ako počnete da skupljate predloge sa telefona za sledeću reč i počnete da pišete samo na osnovu predloga AI, to zaista neće dugo trajati. I to se dešava sa muzikom. Ako mu samo date početnu tačku i ostavite je da predviđa, da, može predvideti nekoliko beleški. Ali onda nakon toga manje-više postaje besmislica i više nije veran glavnoj temi.

Dakle, to je bio glavni izazov. Kako možemo dozvoliti da se AI drži glavne teme i razvija je? Ovde dolazi uloga stručnjaka koji radi sa AI. Zato smo morali da radimo sa stručnjacima kako bismo označili i označili mnogo muzike i kako bismo AI rekli koja je tema i gde se razvija tema. U osnovi, AI je učio kao student.

Takođe, AI je morao da komponuje muziku u određenoj muzičkoj formi. Dakle, ako komponujete za skerco stav ili trio koji je deo stava, fugu itd., svaki od ovih muzičkih oblika ima određenu specifičnu strukturu. AI je takođe morala da nauči kako da napiše fugu, kako da napiše trio, i kako da napiše skerco.

Pročitaj i ovo:  Cioringa: Želimo da srpska IT industrija razvija kompletan proizvod, Continental će pomoći na tom putu

Bilo je to izazovno jer je Betoven napisao samo devet simfonija. To je veoma mali skup podataka u poređenju sa obimom onoga što AI treba da uradi. Dakle, način na koji smo ovome pristupili bio je da se prvo zamislimo kao mladi Betoven koji uči o muzici. Šta bi on slušao?“

Naučiti veštačku inteligenciju da komponuje, orkestrira i stvara u harmonijama, sve u duhu početka 18. veka i na Betovenov način

Kako je tekao postupak? „Tako da smo prvu verziju veštačke inteligencije obučili kao da je neko ko je živeo u 18. veku slušajući baroknu muziku poput Baha, kao i Hajdna i Mocarta. I tako je to bila prva verzija AI, koja bi u osnovi bila vrsta muzike koju bi svi koji su živeli u toj eri proučavali da komponuju. A onda smo to uzeli i obučili posebno na Betovenu – na starim Betovenovim sonatama, koncertima, gudačkim kvartetima i simfonijama, dakle ne samo na simfonijama“ – objašnjava vođa projekta postupak rada.

„Prvo smo obučili AI da stvara kompoziciju kao dve muzičke linije, a ne kao punu simfoniju, što je tipičan način kompozitorskih dela – samo prvo komponovanjem, a zatim i orkestriranjem. Dakle, imali smo još jednu AI koja bi uzela tu kompoziciju i naučila kako da je orkestrira. Verujem da je ovo vrlo slično načinu na koji ljudi uče – ne možete zaista savladati fakultet četvrtog stepena bez prethodnog prolaska kroz prvi, drugi i treći nivo. Uvek je postepeno.“

Stvaranje muzike za veštačku inteligenciju  je učenje da prevodi sa jezika na jezik

„Način na koji usklađujemo muziku veoma je sličan načinu na koji AI koristimo za prevođenje jezika. Kao kada koristite Google prevodilac ili neki drugi AI za prevođenje rečenica sa jednog jezika na drugi. Ovakvi modeli koji se koriste u prevodu uče na osnovu mnogo pozadinskih rečenica. Dakle, koja je rečenica na nemačkom? Koja je rečenica na engleskom? I iz toga pokušavaju da nauče kako da ih prevedu. Tako i AI uči kako da prevede liniju melodije u harmonizovanu muziku. Morate imati doktorat muzikologije sa specijalnošću u Betovenu da biste to zaista razumeli. Ali mašina je u stanju to statistički i matematički uhvatiti na vrlo implicitan način i moći će to iskoristiti za postizanje ove harmonizacije.“

Pročitaj i ovo:  Institut za veštačku inteligenciju i Continental inicirali naučnoistraživačku saradnju

Bilo bi lakše da je zadatak bio da se nauči veštačka inteligencija da samostalno stvori potpuno novo muzičko delo, smatra profesor Elgamal.

„To smo već uradili u vizuelnoj umetnosti pre par godina, gde smo razvili skoro autonomnog umetnika AI. Zadatak je u osnovi bio generisanje novih umetničkih dela koja nisu sledila nijedan postojeći stil a na bazi istorije zapadne umetnosti u poslednjih 500 godina.

Izazov sa ovim projektom zapravo su bila ograničenja – činjenica da AI nije stvarala muziku sama po sebi, već je stvarala muziku zasnovanu na Betovenovom geniju, a takođe i po skicama. Ovo ga čini još težim. Zato je projekat imao visoka očekivanja.“

Kako zvuči ova „Betovenova“ Deseta simfonija? Napisana je u Es-Duru, u stavovima Skerco i Rondo, koji nose oznaku III i IV stava. Izgleda da autori na projektu nisu želeli da se suprotstavljaju već postojećem aranžmanu Barija Kupera, koji je 1988. napisao dvadesetominutni stav Andante -Allegro-Andante, kao praktično dvostavačnu simfoniju (otuda njihovi kompjuterski delovi nose oznaku nastavka: trećeg i četvrtog stava) koja spaja prvi i drugi stav. U četvrtom stavu verzije koju je uradila veštačka inteligencija pojavljuju se orgulje, instrument koji Betoven nije koristio u simfonijama, ali je to urađeno kao hipoteza da se veliki kompozitor pred kraj života počeo okretati kontrapunktu, i proučavanju dela velikana baroka, Baha i Hendla, čije je stvaralaštvo mnogo cenio.

Fotografija portreta L.v.Betovena, koji je u javnom domenu, izvor Extremetech

Ostavite odgovor