Poreski tretman digitalne imovine u Srbiji počeće 29. juna 2021. godine u pogledu oporezivanja dohotka fizičkih lica, dobiti pravnih lica, kao i PDV tretmana prometa digitalne imovine, sve to sa početkom primene Zakona o digitalnoj imovini.

Zakon o digitalnoj imovini je donet u decembru 2020. godine i time je jedno novo polje sticanja i trgovanja tim oblikom imovine sigurno koliko toliko uređeno. Nije veliki broj zemalja u razvoju koje su uredile oblast digitalne imovine.

Istog dana kada je usvojen ovaj zakon, usvojene su izmene i dopune poreskih zakona kojima je uređen poreski tretman digitalne imovine. Ovo zato što do sada poreski propisi nisu obuhvatali digitalnu imovinu i nije bilo jasno kako se takva vrsta imovine oporezuje, već je smatrana ostalom vrstom prihoda, kao da dolazi iz rada, a ne iz imovine.

Šta je digitalna imovina i koje su njene mogućnosti

Prema onome kako pomenuti zakon određuje, „digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom”.

Kada je reč o uslugama povezanim s digitalnom imovinom, one po zakonu obuhvataju:

1) prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;

2) usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;

3) usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;

4) čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;

5) usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);

6) vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;

7) usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;

8) upravljanje portfoliom digitalne imovine;

9) organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Digitalna imovina u privrednim tokovima

Zakonskim rešenjem sada je, dakle, definisano šta je digitalna imovina, kako se posmatra i kao imovina i kao poreska osnovica, ali i kao nekakav kapital. Jer, i krovnim zakonom i pratećim izmenama i dopunama poreskih propisa sada je uređeno, mada ne sasvim u potpunosti, kako se poreski tretira uvođenje i promet ovom vrstom imovine kod pravnih lica. Da je uređeno u celosti, mogla bi digitalna imovina da bude novi izvor kapitala za domaće firme, koji se lako transformiše u druge monetarne i kapitalne vrednosti.

Doduše, digitalna imovina još nije tolikog obima, ali ne znači da uskoro neće biti. U Srbiji već postoji trgovina digitalnim valutama, neke menjačnice već nude ovu valutu, a nedavno se u susednoj BiH pojavila i prva autentična kriptovaluta na Balkanu.

Pitanje je vremena, ne sigurno više od pet godina, kada će se tržište kriptovalutama toliko razviti da će domaći proizvođači verovatno svoje cene iskazivati i u nacionalnoj valuti i u kriptovalutama. U Crnoj Gori je krajem prošle godine prvi put kupljena krava za bitkoin.

I dalje nije u potpunosti moguće pretvoriti digitalnu imovinu u kapital

Zakonom o digitalnoj imovini se omogućava ulazak digitalne imovine u tradicionalne finansijske tokove, međutim, suštinsko pitanje je kako oporezovati ulazak digitalne imovine u privredu, kada bi se ova imovina u potpunosti posmatrala kroz kapitalne transformacije. Kada bi se to znalo, onda bi se i motivisale kompanije da kao imaoci digitalne imovine konvertuju takvu imovinu u kapital i iz novčanog kapitala u druge oblike kapitala i imovine (nepokretnosti, materijalnu i nematerijalnu robu, prava, žigove i robne marke, itd).

Jer da bi se ovim prometovalo, potrebno je da se zna koliko će taj promet biti oporezovan i kako će se posmatrati kao poreska obaveza privrednog društva. Trgovina i druge vrste privrednog prometa digitalnom imovinom moraju biti predvidljivi i moraju imati jasan poreski režim ako Vlada namerava da ovaj oblik imovine uvede u tokove novca i kapitala i razvije naročito berzansko poslovanje.

Oporezivanje digitalne imovine

Za sada je digitalna imovina oporezovana iz aspekta dohotka fizičkih lica, dobiti pravnih lica, prometa koji je oporezovan PDVom, iz aspekta nasleđa i poklona, a vidimo da može biti i predmet založnog prava, dakle i vrsta jemstva, kao i predmet u dužničko-poverilačkom odnosu u redovnom i izvršnom postupku.

Dakle, poreska obaveza važi jednako i za fizička i pravna lica, kada je u pitanju oporezivanje digitalne imovine.

Pre donošenja novih propisa, digitalna imovina fizičkih lica bi se oporezovala kao „ostali prihod“ i imala bi efektivnu stopu poreza od 16 odsto, ulazila bi u obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje a spadala bi u obavezu godišnjeg poreza na dohodak građana. Sada je trošak poreza manji, jer se stopa od 15 odsto obračunava samo na pozitivnu razliku koju fizičko lice ostvari između prodajne i nabavne cene digitalne imovine i plaća se dakle samo kao porez na kapitalnu dobit.

Treba dodati da fizička lica mogu umanjiti porez na kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine za 50 odsto. Ovaj poreski podsticaj se stiče ako novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine poreski obveznik uloži u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji.

Ako ova ulaganja izvrši u roku od 90 dana od dana prodaje, ima pravo na povraćaj poreza za 50 odsto, a ako uloži u roku od 12 meseci, imaće pravo na povraćaj 50 odsto od plaćenog poreza. Na taj način, oslobođenje iznosi 7,5 procenta poreza na kapitalni dobitak. Uslov za primenu ovog poreskog podsticaja jeste da privredno društvo u koje je izvršeno ulaganje ne smanjuje osnovni kapital u periodu od dve kalendarske godine od godine u kojoj je ulaganje registrovano.

Digitalna imovina i kapitalni dobitak

Kada su u pitanju pravna lica, ona kapitalni dobitak koji ostvari prodajom digitalne imovine uključuje u poresku osnovicu poreza na dobit pravnih lica. Kapitalna dobit nastaje ako se digitalna imovina proda ili prenese pravo na nju nekom drugom uz novčanu naknadu. Ovo ne važi za pravna lica koja se bave isključivo trgovinom digitalne imovine i za tu delatnost im je izdata dozvola za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, jer ta pravna lica ne utvrđuju kapitalni dobitak od prodaje digitalne imovine.

Pravna lica se, kao i fizička, mogu osloboditi obaveze plaćanja poreza na dobit ako ulože novčana sredstva ostvarena od prodaje digitalne imovine u osnovni kapital privrednog društva ili investicionog fonda čiji je centar poslovnih ili investicionih aktivnosti u Srbiji. Uslov je da je ulaganje izvršeno u istom poreskom periodu kada je pravno lice prodalo digitalnu imovinu.

Kada je reč o porezu na dodatu vrednost, ključno je istaći da su prenos i prodaja kriptovaluta odnosno virtuelnih valuta oslobođeni plaćanja PDV, bez prava na odbitak prethodnog poreza. To ne važi za digitalne tokene, na koje i dalje ostaje stopa od 20 odsto poreza na dodatu vrednost.

Oporezivanje digitalne imovine stečene putem nasleđa i poklona je stupilo na snagu 1. januara 2021. godine izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.

Izvor: Alchemist.rs
Fotografija M Spiske / Unsplash