U Beogradu je 13. marta o.g. održana vladina konferencija Kreativna Srbija: Budućnost je kreativna, gde je i predstavljen izveštaj, kako je rečeno, Svetske banke o stanju i perspektivama razvoja kreativnog sektora kod nas. U navodnom izveštaju Svetske banke izneti su veoma optimistični podaci u pogledu dinamičnog razvoja kreativne privrede, odnosno uslužnog sektora. Iako izvori podataka nisu poznati, možemo sa sigurnošću da istaknemo tri ključna pogrešna polaza tog istraživanja i nekoliko metodoloških opaski.

Netačni polazi za izradu izveštaja

Prvi pogrešan polaz je da je prosečna stopa rasta privrede oko 5,2% godišnje, što je sigurno netačan podatak, odnosno vrlo verovatno je posredi izvedena vrednost iz jačanja kursa dinara prema evru, neosnovanog podizanja BDPa, a ne realnog rasta privrede. Otuda nije verovatan a ni indikativan podatak da je stopa rasta startapa 22%, a stopa rasta drugih kreativnih delatnosti oko 6,4 odsto u poslednje tri godine. Osim IT sektora, teško bismo mogli da izdvojimo bilo koju drugu kreativnu industriju kao rentabilnu, osim možda tekstilne i industrije nameštaja, ali su tu prosečne plate manje od 200 evra. Srpski kreativni sektor je u teškom prekarijatu. Otuda se nameće zaključak da je pomenuti izveštaj kreiran tako da bi trebalo da pošalje poruku da je domaća privreda vitalnija nego što jeste, a čemu u prilog ide i dodato poređenje sa zemljama kao što su Francuska, Nemačka, Italija i Španija, u odnosu na koje Srbija navodno ima i veću stopu BDV i veći udeo zaposlenih u kreativnom sektoru (čuđenju nema kraja s obzirom da su pride, podaci za ove zemlje dati od pre 7 godina, a za Srbiju za 2016).

Poređenje neuporedivog

Ako ćemo Srbiju porediti, valja je porediti sa zemljama slične veličine i donekle uporedivog društveno-ekonomskog konteksta. Usluge komunikacija, kompjuterske i informacijske usluge su, prema podacima Trade Map u Srbiji u 2016. godini vredele 817 miliona dolara u odnosu na 677 miliona iz 2015. godine, tako da je stopa rasta 20,67% (sa Kosovom). U istom periodu stopa rasta u Bugarskoj je 22,03 odsto, dok Hrvatska beleži nešto veću stopu od 23,3 procenata godišnjeg rasta. Metodološke istine radi, u ovoj kreativnoj ekonomiji najmanje ima kreativnog inputa, jer su ovde ubrojane i telekomunikacijske usluge, odnosno usluge mobilne telefonije, kablovskog i drugog interneta i usluge kol centara. Ta industrija zasnovana je više na patentnom pravu, što je takođe izvorište kreativnih industrija, ali treba naglasiti da patentno zasnovana privreda dolazi sa velikim međunarodnim kompanijama pa tu nema ni domaćeg mozga ni domaćih ruku. Strogo kreativne delatnosti u ovom domenu su kompjuterske usluge (na daljinu) kao što su programiranje i održavanje internet stranica, gejming industrija, odnosno delatnost video igri, izrada aplikativnog softvera i onlajn usluge grafičkog dizajna.

Javni sektor nije merilo konkurentnosti

Drugi polaz koji nije održiv je kalkulisanje podataka iz javnog sektora. Javni sektor, prema ovom nalazu, čini oko jedne trećine tzv. kreativnog sektora, ali za razliku od britanskog sistema (prema čijem modelu su istraživači poredili strukturu domaće kreativne privrede), u kojem su pozorišta, opere, koncertne agencije, kulturni centri itd profitno orijentisani, kod nas je on 80-95 odsto na budžetu, te otuda pravi sintetički BDP, jer evidentira promet iz trezora ka budžetskim korisnicima i od budžetskih korisnika ka javnoj potrošnji. Lanac vrednosti ovog sektora, a koji bi uključivao tržišne performanse je minoran.

Visok rast informatičkog sektora je globalna pojava

Treća ključna hipoteza koja nema utemeljenog osnova je da je IKT (ICT) sektor kao najdinamičniji deo kreativnog sektora u svojim stopama rasta nekakav ekskluzivitet Srbije. Činjenica je da je manje-više svuda u svetu, tačnije u zemljama u razvoju, godišnja stopa rasta kompjuterskih usluga, industrije softvera i aplikacija, odnosno gejminga oko 20-30%, i razloge treba tražiti u globalnom tehnološkom razvoju, pre nego u konkurentnosti neke države. Zemlje tzv Trećeg sveta, među njima i Srbija, imaju veći udeo u svetskoj razmeni u ovom domenu baš zbog jeftine radne snage, jer se kompjuterske usluge autsorsuju iz razvijenih zemalja ka nerazvijenim (drastičan primer je Nepal, koji ima jednu od najdinamičnijih stopa rasta u IT sektoru, a jedna je od najsiromašnijih zemalja Azije. Sa samo 18% urbane populacije i stopom pismenosti od oko 65%, IT industrija ove zemlje – van telekomunikacija – čini 2,5% udela u BDP; u Srbiji koja ima dominantnu urbanu populaciju, veću jezičku i digitalnu pismenost, udeo je manji).

Zamke statistike

U nečemu, pored sveopšteg precenjivanja sopstvenih snaga, tzv. izveštaj Svetske banke potcenjuje izvoz kreativnih usluga (ne i dobara) i daje nižu procenu broja privrednih organizacija, odnosno privrednih društava i preduzetnika.  U svakom slučaju, evidentiranje broja kreativnih subjekata na osnovu javnog registra nije pouzdana, jer se „nekreativno“ regristrovani subjekti takođe bave kreativnim delatnostima, kao što je moguće da se privredna društva osnovana sa šifrom koja se može smatrati glavnom ili sporednom kreativnom industrijom, mogu preorijentisati na neke sasvim nekreativne usluge. Međutim, da preteranom optimizmu nema mesta, svedoče sumorni pokazatelji o opštem stanju privrede Srbije. Dijagnoza je da je privreda nelikvidna i prezadužena, što znači da i ako ima rasta, uzimaju ga poverioci.

Sumorna opšta slika

Privreda Srbije bila je zadužena na kraju trećeg kvartala 2017. godine zajmovima koji su viši od 12 milijardi evra. Od kraja 2016. godine, zaduženost je porasla za gotovo 5 odsto. Prema statistikama finansijskog sektora, u Srbiji prosečan rok za naplatu fakture je 141 dan (zakonski rok je 60 dana), a broj nelikvidnih privrednih društava raste godišnje za jednu trećinu. Najčešći problem poslovanja malih preduzeća jeste nedostatak obrtnih sredstava, odnosno nedostatak gotovine. Strani investitori nemaju ovaj problem, jer ih Vlada izdašno subvencioniše, čak i iznad visine kapitala, te im samo preostaje da lagodno iznose profit.

Prema analizi agencije za bonitet, Bisnode, u julu 2017. godine bilo je za 45 odsto više blokiranih firmi nego u istom mesecu prošle godine. Naime, blokirano je 4.102 preduzeća naspram 2.834 u istom mesecu 2016. godine. Takođe je smanjen broj novoosnovanih firmi. Istovremeno je smanjena aktivnost i kod zatvaranja firmi. U julu 2017. godine je za osam odsto manje ugašenih firmi nego u junu iste godine, dok se na godišnjem nivou beleži povećanje za 11 odsto.

Srbija nije spremna za turbo pogon

Specifičnost poslovanja IT sektora je u tome da je to sektor sa visokim prinosima i najvećom stopom rasta koja se kreće, zavisno od grane u podsektoru – od 15 do 28 odsto. Ipak, ako takva jedna kompanija ostane bez projekata samo u jednom kvartalu – preti joj propast, jer u ovom biznisu nema zaliha i nema prinosa van glavnih tokova gotovine, sem od patenata, a to mali startapi još nemaju. Dakle, poslovne organizacije koje se strogo bave kompjuterskim uslugama moraju stalno dobijati investicione injekcije i zasnivati se na neprestanom rastu, ako bi htele da opstanu. Rast je njihov jedini opstanak, upravo zato što nemaju konkretan proizvod koji ima svoj vek utrživosti i zato što su izložene globalnoj konkurenciji.

Teza da je moguć ubrzani dinamički rast privrede jedne zemlje koji bi bio zasnovan na kreativnom odnosno ICT sektoru pre bi se mogla obrnuti i postaviti u kontratezi da je moguće na taj način lako propasti ukoliko niste svetski konkurentni. Da dodamo – i tehnološki spremni za utakmicu u automatizaciji i robotizaciji. Mi pričamo o digitalizaciji, koja je ipak čedo Treće a ne Četvrte industrijske revolucije, a serveri e-uprave jedva da funkcionalno rade dva od pet dana u nedelji. Ogroman broj preduzeća još nije ni zagazio u doba internet poslovanja (digitalni marketing, internet prodavnice, itd), a mi hoćemo da ih stavimo u turbo ambijent svetske privrede u kom će uskoro verovatno dominirati roboti. Srbija je u svakom slučaju svetska periferija čak i u IT sektoru i nije realno da vektor razvoja postavi kroz forsiranje startapa i subvencionisanjem stranih IT firmi, jer će te firme na taj način ne samo odneti celokupan profit ostvaren kroz nelojalnu konkurenciju sa domaćim IT firmama, nego i izmestiti radnu snagu, koja je intelektualni i kreativan kapital zemlje.

Frilenseri su potencijal

Prema projekcijama na osnovu dostupnih podataka platforme Elance, u Srbiji je aktivno oko 100.000 frilensera u IT sektoru, odnosno kompjuterskim uslugama na daljinu i dizajnu i to čini najvitalniji deo domaće kreativne ekonomije. Njima ne treba ništa od države, sem da im se obezbede normalni uslovi za život i rad. Jednostavno rečeno – Srbija ne treba ništa da im pomaže, ali ni bilo kome drugom u ovom sektoru, jer ako igde važi princip da dok se nekom pomaže drugom se odmaže, to važi u IT industriji. Po pitanju budućnosti IT stručnjaka na ovom tlu, Srbija, između ostalog, treba da se postara da zadrži one dobre kulturološke odlike koji su verovatno jedan od važnih razloga zašto ti uglavnom mladi ljudi još nisu odlučili da je napuste i postanu digitalni nomadi, kao milioni drugih milenijalaca. Tačnije rečeno – da bude manje pod uticajem negativnog nasleđa globalizacije (neoliberalnog ekonomskog modela) a više pod uticajem pozitivne modernizacije, koja afirmiše prosvećenost, talenat i tolerantnost naspram nekvalifikovanog, neprosvećenog i neetičkog načela u javnoj sferi. Drugo, Srbija bi trebalo da ne postane siromašnija nego što jeste, jer dokle god se sa višim nadnicama zarađenim u digitalnom nadničenju može zaraditi da bi se živelo trošeći ovde, to će ova čitava armija honoraraca ovde i ostati.

Zadatak Vlade

Istina je jednostavna – ukoliko Vlada Srbije želi da učini istorijski pomak u razvoju nacionalne privrede okretanjem ka kreativnoj ekonomiji, koja je nesporno trend globalne ekonomije, trebalo bi da se okrene reformi obrazovnog sistema, reformi kulturnog sistema, ali i da poradi još mnogo na kreiranju poslovnog ambijenta u kome nema monopola i oligopola. Kao i partijskog zapošljavanja u tzv kreativnom javnom sektoru i uopšte. Ima još puno uzroka koje treba otkloniti da bi se ukupna privreda postavila na noge i postala manje nelikvidna. Kreativno preduzetništvo je kolektivni poduhvat. Zavisi i od sposobnosti jednog društva da odustane od anahronizma u ulozi nacije i države i prigrli savremene filozofije rada i poslovanja ukoliko želi da živi u savremenom dobu. A to ne može društvo nezadovoljnih ljudi (indeks percepcije sreće ljudi u Srbiji je jedan od najnižih u svetu), sa ogromnom stopom siromašnih, sa platama najnižim u Evropi, sa niskom platežnom moći i da ne navodimo sve ostale olovne tegove koji nam ne dozvoljavaju da koračamo, nekmoli da trčimo, dok nam vladini zvaničnici saopštavaju da malo nedostaje pa da poletimo i odletimo u kreativan raj.

Aleksandar Đerić l Kreativna Srbija l Virtuelni institut

Fotografija Hello I’m Nik – Unsplash