Na margini visoke politike i svetske, kao i domaće ekonomske krize, na polju obrazovanja nesumnjivo se odvija revolucija. Do ovog trenutka najmanje deset miliona osoba uključilo se u bar jedan od besplatnih kurseva koje nude neki od najprestižnijih univerziteta na svetu. Među njima su Stanford, Harvard, MIT i mnogi drugi, koji su širom sveta poznati kao oaze elitnog obrazovanja. Iako ova tema još nije ušla u javni diskurs profesionalne zajednice u Srbiji, domaći polaznici su je samostalno otkrili.

U ovom slučaju, geografija nije bitna. Za upis na masovni otvoreni ‘onlajn’ kurs ili MOOC (‘massive open online course’), dovoljan je jedan klik na link gde god da se učenici nalaze – u Mongoliji, južnoj Africi, severnoj Americi, nekoj od evropskih zemalja… Uslov je da koriste kompjuter i imaju Internet konekciju prosečnog kvaliteta. Kada je reč o temama i oblastima, nudi se gotovo sve. Od učenja sviranja gitare do, recimo, kursa o veštačkoj inteligenciji. Istovremeno, na jednoj od tri najveće virtuelne platforme za učenje u ovom trenutku – ‘Coursera ’ platformi, kursevi se nude na 13 jezika.

Vrtoglav uspon masovnih ’onlajn’ kurseva i prva kriza

Iako geografija izgleda nebitna za pohađanje nekog od masovnih kurseva (MOOCs), vreme jeste bitan faktor. U ovom svetu sve se dešava munjevitom brzinom. Sredinom 2012, odnosno svega četiri meseca nakon postavljanja platforme ‘Coursera’, već je bilo registrovano 640 hiljada studenata iz 190 zemalja. U tom trenutku je ‘Coursera’ imala 1.5 miliona upisanih studenata, izvedeno je 6 miliona kvizova znanja i pregledano 14 miliona video snimaka sa lekcijama. U januaru 2013, ‘Coursera’ dobija prestižnu nagradu ‘Crunchies’ za najbolji ‘startup’ biznis u oblasti obrazovanja za 2012-tu, a krajem 2013-te samo ‘Coursera’ima preko 5 miliona studenata i preko 500 različitih kurseva u ponudi.

Najveće ‘onlajn’ platforme za otvorene kurseve (MOOCs) u brojevima, kraj 2013.:

Prilagođeno prema Aleksu Kuzaku, www.moocs.com

Dakle, pre samo dve godine fenomen masovnih onlajn kurseva nije ni postojao. Danas, početkom 2014 godine, a mnogo pre nego sto je ova tema ušla u javni diskurs profesionalne zajednice u Srbiji, masovni ‘onlajn’ kursevi ulaze u svoju prvu veliku krizu i postaju predmet kritike. Bitno ili ne?

Pojava masovnih otvorenih ‘onlajn’ kurseva na visokoškolskim ustanovama u Americi, a potom i u celom svetu, neočekivano je pokrenula globalnu debatu o kvalitetu obrazovanja, pristupačnosti i kanalima širenja znanja. U tekstu pod naslovom “Napad na naš sistem visokog obrazovanja i zašto mu treba poželeti dobrodošlicu?”, Džordž Simens sa Univerziteta u Teksasu Arlington konstatuje da su masovni ‘onlajn’ kursevi doveli do dugo iščekivane autorefleksije ustanova visokog obrazovanja. Kako kaže, način na koji danas govorimo o masovnim ‘onlajn’ kursevima više govori o našoj ličnoj filozofiji nego o ovim kursevima kao fenomenu.

Demokratizacija znanja i učenje za život

Jedna od prvih velikih tekovina masovnih ‘onlajn’ kurseva svakako je povećan pristup odnosno ‘demokratizacija’ znanja, ali i demistifikacija ‘zaštićenih’ univezitetskih zdanja koja su simbol razdvajanja male i privilegovane grupe bogatih (onih sa boljim životnim šansama) i onih koji to nisu. Ovaj ‘demokratski’ potencijal masovnih ‘onlajn’ kurseva, veruje se, još uvek nije iskorišćen, ali je već do sada preko 20 hiljada studenata iz nerazvijenih zemalja bilo uključeno u neki kurs sa platformi ‘Coursera’, ‘edX’ ili ‘Udacity’. Univerziteti širom sveta ispituju mogućnost da njihovi studenti pohađaju ‘onlajn’ kurseve kao deo redovnog nastavnog programa, tako da studenti iz Ruande, na primer, ne idu u SAD na studije već slušaju kurseve kod svetski priznatih profesora iz virtuelnih učionica ili od svojih kuća.

Entuzijazam koji je pratio otvorene ‘onlajn’ kurseve u prvih par godina počeo je da jenjava nakon što su univerziteti uzeli u obzir i to da, možda u bliskoj budućnosti, besplatni kursevi koji se nude ‘onlajn’ mogu zameniti tradicionalne univerzitete i time im, opet možda, preuzeti studente, prihode, prestiž. Iako je ovaj scenario malo verovatan, on jeste deo otpora koji ‘hvata korene’ među pojedinim akademskim radnicima. Jer, za razliku od kurseva na tradicionalnim univerzitetima i fakultetima, masovni ‘onlajn’ kursevi su besplatni ili neobično jeftini.

S druge strane, pohađanje masovnog otvorenog onlajn kursa retko donosi poene/kredite koji vode ka diplomi ili drugom vidu visokoškolskog sertifikata odnosno oni tipično nisu akreditovani u okviru nacionalnih sistema obrazovanja. Ako je tako, zašto su ovi kursevi toliko masovni? Na čije su potrebe oni odgovor?

Univerziteti MIT i Harvard su u januaru 2014. objavili prvu analizu koja se odnosi na otvorene ‘onlajn’ kurseve sa platforme ‘edX’, čiji su osnivači. Ustanovljeno je da je tipični korisnik masovnog ‘onlajn’ kursa muškog pola sa diplomom osnovnih studija i 26 ili više godina starosti (njih 31 odsto). Njih 33 odsto ima završenu srednju školu ili manje, 6,3 procenata su stariji od 50 godina, a više od 70 odsto živi izvan SAD-a. Ukratko, ovi rezultati pokazuju da masovni ‘onlajn’ kursevi stižu do tzv. ‘netradicionalnih’ zajednica studenata, koji se značajno razlikuju od tipičnih studenata sa tradicionalnih (rezidencijalnih) univerziteta. Zbog toga im, reklo bi se, i nisu direktna konkurencija.

Profil korisnika onlajn kurseva

Mišel Vajs sa Instituta za inovativne tehnologije Klajton Kristensen ukazuje da je korisnik otvorenog ‘onlajn’ kursa najčešće zaposlena odrasla osoba koja već ima diplomu osnovnih studija. U tekstu iz oktobra 2013. godine Vajs kaže da završiti fakultet odnosno posedovati fakultetsku diplomu (više) nije garancija da ćete ostvariti uspešnu karijeru ili biti barem zaposleni. Čak i ako je reč o diplomi prestižnog fakulteta. To je, ujedno, i razlog zašto univerziteti treba ozbiljno da shvate otvorene ‘onlajn’ kurseve koji se pojavljuju ‘sa margine’. Oni šalju jasnu poruku da je moderni poslodavac u potrazi za znanjem i veštinama među zaposlenima, dok je moderni radnik/radnica u potrazi za kvalitetnim obrazovanjem odnosno znanjem koje se traži na tržištu rada.

Pohađajući masovne ‘onlajn’ kurseve, on ili ona ne ‘jure’ diplomu već znanje, kako bi ‘ostali u igri’ u svojoj oblasti. Zbog toga, kaže Vajs, na masovne ‘onlajn’ kurseve treba gledati i kao na jednu novu vrstu mehanizma za celoživotno učenje. Ovo je pristup koji je odabrao britanski MOOC FutureLearn, čiji je slogan ‘učenje za život’. Oslanjajući se na tradiciju učenja na daljinu od 40 godina, tek lansirani FutureLearn okupio je 26 britanskih univerziteta i organizacija poput British Councila i 2014. godine, za svega par meseci, privukao 250 hiljada učenika.

Vreme za razgovor o potencijalu i implikacijama masovnih ‘onlajn’ kurseva tek dolazi. Njihova nedavna pojava otvorila je prostor za dijalog o visokom obrazovanju. Preciznije, pokrenula je lavinu. Isto tako, ohrabrila je profesore i nastavnike na kreativnost u izvođenju nastave, na ‘eksperimentisanje’ u radu sa studentima i korišćenje novih, ‘neortodoksnih’ pristupa u širenju informacija i znanja.

Diskusija o fenomenu masovnih ‘onlajn’ kurseva nije samo diskusija o ovim kursevima, kažu sa Harvarda i MIT-a. To je diskusija o demokratizaciji učenja. Prema njihovim rečima, tek smo na početku napora da bolje razumemo kako sve ljudi mogu da uče i kako je moguće pružiti kvalitetno obrazovanje ogromnom broju veoma različitih korisnika u isto vreme.

Ivana Aleksić / Bif.rs