Poljoprivredni proizvodi su, tradicionalno, izvozni brend Srbije. Međutim, prema podacima u poslednjih nekoliko godina, Srbija sve više može da se osloni na izvoz znanja, odnosno usluga u sektoru informacionih tehnologija. Izvoz softvera dostigao je vrednost izvoza poljoprivrednih kultura. Procene su da je srpsko IT tržište u 2015. vredelo oko 700 miliona evra.
Izvoz softvera 2010. godine vredeo je 127 miliona evra, 2012. sa 222 miliona evra izjednačio se s izvozom malina, a 2014. sa 324 miliona evra dostigao je izvoz kukuruza.
Sava Savić iz Ministarstva trgovine i telekomunikacija navodi da se može očekivati između 350 i 400 miliona evra prihoda od izvoza IT usluga i softvera. „Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) su prepoznate kao strateški sektor u Srbiji, a IT industrija na taj način postaje dominantna privredna grana“, dodaje Savić.
Trenutno 180 kompanija izvozi softver iz Srbije. One zapošljavaju pet i po hiljada ljudi.
„Procenjujemo da će broj IT kompanija rasti i u narednom periodu, shodno tome biće potrebno još dosta zaposlenih i već sada se govori o tome da su to cifre od nekih desetak hiljada stručnjaka koje su potrebne da bi kompanije u Srbiji rasle na odgovarajući način“, navodi Marina Blagojević iz Klastera IKT mreža.
Najviše se izvozi u Nemačku, Sjedinjene Države, Veliku Britaniju i skandinavske zemlje.
IKT konsultant Petar Kočović ističe da kompanije štede novac tako što ne plaćaju stručnjake u svojim zemljama, nego plaćaju odlične stručnjake u drugim zemljama kao što je Srbija. „Puno mladih je zato ostalo u Srbiji. Naravno, oni najbolji i koji žele da rade za najveće kompanije kao što su „Epl“, „Gugl“ i „Majkrosoft“ idu u centrale u SAD ili velike razvojne centre“, kaže Kočović.
Svake godine fakultete završi oko hiljadu stručnjaka za informaciono-komunikacione tehnologije, što je nedovoljno.
Dekan Elektrotehničkog fakulteta Zoran Jovanović naglašava da taj sektor ima potencijal za neograničeno zapošljavanje. „Zahtevi svetskog tržišta su takvi i u zemlji u kojoj je najveći problem nezaposlenost imamo struku gde možemo da zaposlimo neograničen broj ljudi“, kaže Jovanović.
Međutim, kako ističe, problem je nedostatak takvih stručnjaka. „On je vezan i za tradicionalnu upisnu politiku i nedostatak kadrova u samom obrazovanju“, ukazuje Jovanović.
Većina fakulteta ima problem i sa prostorom. Iako su potrebni na tržištu, iako najviše srednjoškolaca konkuriše na FON, Matematički i druge fakultete gde se školuju IT stručnjaci, upisne kvote se ne prilagođavaju tržištu.
Izvor RTS
Fotografija Unsplash
