Od dvanaest ključnih razloga za loše poslovanje, tri direktno pripadaju tzv. ljudskom faktoru, a ostalih 9 je bazirano na pogrešnom planiranju, zanemarivanju ključnih principa biznisa i standardnim greškama menadžmenta. Po proceni rađenoj u SAD, samo 25 odsto biznisa može biti uspešno, dok je preostale tri četvrtine osuđeno na propast u prvih 2 do 5 godina poslovanja.

Na osnovu detaljnog istraživanja velikog broja kompanija u Sjedinjenim Državama (istraživanje sprovela US Bank), direktna odgovornost koja se može pripisati ljudskim resursima ili pogrešno postavljenom timu je samo 25 odsto. Zapošljavanje pogrešnih ljudi (pogrešna selekcija) je međutim, tek na trećem mestu ljudskih faktora jer je krivo za loše poslovanje u 56 odsto slučajeva, dok nedelegiranje obaveza donosi 58 odsto učešća u greškama i propadanju posla. Najveći problem u ljudskom faktoru je zapravo ignorisanje problema, neuviđanje promena i netraženje pomoći, i to je čak u 70 odsto slučajeva razlog za poslovni neuspeh. Ljudi često ne žele da potraže savet i mišljenje boljih od sebe, dobrim delom veruju da su najpametniji i gaje određenu vrstu nepoverenja prema konsultantima koji im mogu pomoći.

Od aktivnosti usmerenih na ciljeve i faktora koji direktno utiču na opredeljenje menadžmenta u donošenju poslovnih odluka najmanje problema donose nedovoljni klijenti (47%) i nerazumevanje konkurencije, kojoj pripada 55 odsto problema u poslovanju. Prvi se rešava strategijom brige o klijentu i negovanjem partnerskog odnosa sa kupcima, boljim oglašavanjem i boljem marketing pristupu, a samo malo bolja analiza konkurencije dovela bi do istinskog razumevanja tržišta i mogućeg udela u tržištu na koje bismo se bolje mogli koncentrisati u svom svakodnevnom poslovanju i time preduprediti neuspeh zbog malog broja kupaca i gubljenja trke sa konkurencijom.

Direktno u vezi sa ovim je grupa problema koja se lako može opisati kao nedovoljno poslovno iskustvo i neprimenljivo iskustvo. Na ovo otpada 63 odsto problema. U posao ulaze ljudi nedovoljno iskusni i nevični da se snađu u okruženju koje ne poznaju. Složenost posla često nije presudna koliko je od velikog značaja da li je neko pre toga sticao iskustvo u nekom poslu, iako nije morao biti preduzetnik, već samo zaposleni. Mnogo je veća šansa za uspeh nekome ko je npr. radio kao običan izvršilac u poslovima trgovine nameštajem nego nekome ko je dugogodišnji preduzetnik i ko hoće da promeni delatnost, npr da iz sektora turističkih usluga pređe u prodaju nameštaja, jer njemu statistički stoji samo 37 odsto šansi za tu uspešnu promenu.

(Izvor podataka istraživanja: Critical Care for Companies)

Pročitajte ceo tekst na sajtu Projekti.MadMarx.biz