4 min 8 godina

Srbija ima relativno dobre rezultate u trgovini uslugama u poslednjim godinama, a što je posledica više besparice da se pare potroše, nego uspešnosti da se pare zarade, uz časne izuzetke poput izvoza kompjuterskih i informacionih usluga i komunikacionih usluga. U odnosu na 2008. godinu izvoz usluga je povećan u evrima za 23,9 odsto, a uvoz za samo 4 odsto, te je Srbija iz deficita od 182 miliona evra (258 u 2007. godini) prešla u rekordni suficit od 353,3 miliona evra u 2013. godini (samo 149,8 u 2012).

Navodimo vrste usluga i napominjemo da se odnose na period 2008-2013:

  • Izvoz saobraćajnih usluga povećan je za 18,7 odsto (sa 656 na 779 miliona evra), a uvoz je smanjen za 6,4 posto (sa 868 na 810 miliona evra), te je smanjen deficit sa 212 na 32 miliona evra. Ovo je najveće poboljšanje salda u ovom petogodišnjem periodu.
  • Izvoz turističkih usluga povećan je za 20,8 odsto (sa 650 na 785 miliona evra), a uvoz je smanjen za 4,5 posto (sa 862 na 823 miliona evra), te je smanjen deficit za 174 miliona evra (sa 212 na 38 miliona).
  • U komunikacionim uslugama Srbija je povećala izvoz za 112,5 procenta, sa 88 na 186 miliona evra, uvoz je povećan za 61,3 odsto, sa 79 na 128 miliona, te je suficit povećan sa 8 na 58 miliona evra.
  • Prihodi od građevinskih usluga smanjeni su za 16,6 odsto, sa 247 na 206 miliona evra, a rashodi za 0,1 procenta, sa 86,8 na 86,7 miliona evra, te je suficit ove delatnosti smanjen sa 160 na 119 miliona evra.
  • U uslugama osiguranja prihodi su smanjeni za 0,4 procenta, sa 19,44 na 19,36 miliona evra, dok su rashodi povećani za 14,3 odsto, sa 33,8 na 38,6 miliona, te je deficit povećan za 4,9 miliona evra, sa 14,4 na 19,3 miliona.
  • Prihodi od finansijskih usluga smanjeni su za 8,9 odsto, sa 30,2 na 27,5 miliona evra, rashodi su smanjeni za 8,4 posto, sa 46,3 na 42,4 miliona, te je deficit smanjen za 1,2 miliona, sa 16,1 na 14,9 miliona evra.
  • Kod kompjuterskih i informacionih usluga izvoz je povećan za 165,2 odsto, sa 96 na 265 miliona evra, uvoz je povećan za 1,7 odsto, te je Srbija poboljšala saldo za 166 miliona evra, prešavši iz deficita od 44 miliona u suficit od 122 miliona evra. Srbija je po izvozu ovih usluga u 2013. godini izbila na 40. mesto u svetu, iza Brazila sa 333 miliona evra. Ipak, zemlje iz neposrednog okruženja imaju znatno veće prihode od izvoza ovih usluga, poput Mađarske (1.025 miliona evra), Bugarske (425) i Grčke (368 miliona). Među bivšim jugoslovenskim republikama, iza Srbije su Makedonija sa 52 miliona evra, Hrvatska (192 miliona u 2012), i Slovenija (138 miliona u 2012).
Pročitaj i ovo:  Srbija može doživeti ekspanziju u IT sektoru

Prihodi od autorskog prava su porasli za 42 odsto, dok su prihodi od kulture i rekreacije smanjeni za 5 posto.

  • Kod intelektualnih usluga odnosno usluga autorskog prava i licenci (Royalties and license fees) Srbija je povećala prihode za 41,9 odsto, sa 19,7 na 28 miliona evra, rashode za 17,5 posto, sa 133 na 157 miliona, te je povećala deficit za 15 miliona, sa 114 na 129 miliona evra.
  • Kod ostalih poslovnih usluga Srbija je povećala prihode za 22,9 odsto, sa 802 na 986 miliona evra, rashode je povećala za 23,9 odsto, sa 569 na 705 miliona evra, a suficit je povećala za 48 miliona evra, sa 233 na 281 miliona.
  • U ličnim, kulturnim i rekreacionim uslugama prihodi su smanjeni za 5 posto, sa 110 na 105 miliona, rashodi su smanjeni za 7,8 posto, sa 61 na 56 miliona, a suficit je smanjen za 0,8 miliona, sa 49,1 na 48,3 miliona evra.
  • Strane vlade mnogo više fakturišu usluge srpskoj vladi, nego što je obratno slučaj, pa je Srbija smanjila prihod od ostalih usluga vlade za četiri petine, sa 19 na 4 miliona evra, dok je povećala rashode za 21,5 posto sa 39 na 48 miliona evra, pa je i deficit povećan sa 20 na 43,3 miliona evra.

Miroslav Zdravković / Makroekonomija.org

Ostavite odgovor