Pristup internetu je porastao na Kosovu u poslednjih nekoliko godina, a većina domaćinstava sada ima internet vezu, stanje je sve bolje iz godine u godinu. Međutim, gotovo 39 odsto stanovništva južne teritorije još uvek nema pristup bilo kojoj vrsti računara.

Prema izveštaju Kosovskog udruženja za informacione i komunikacione tehnologije (STIKK) u IT barometru za 2018. godinu, a koje prenosi portal Emerging Europe, ICT sektor se trenutno smatra jednim od retkih sektora sa pozitivnim trgovinskim bilansom. Više od 78 odsto IT kompanija na Kosovu sada izvozi svoje usluge i proizvode, što je ogroman porast u poređenju sa 2017. godinom kada je tek 58 odsto IT kompanija izvozilo svoje usluge.

Veća primanja IT stručnjaka, ali nema mesta zadovoljstvu

„U pogledu primanja IT stručnjaka, stvari se polako popravljaju. Podaci otkrivaju pozitivne trendove u pogledu prihoda i plata u IT industriji. Mesečne plate za IT stručnjake beleže stalan rast u poslednje dve godine. Plate za IT profesije porasle su za četiri odsto. Najveći rast plata dolazi za menadžere za razvoj poslovanja (devet odsto), programere i administratore, po osam odsto“, objašnjava se u izveštaju.

Portal Emerging Europe ističe da su ljudi zaposleni u IT sektoru Kosova uglavnom nezadovoljni trenutnom politikom i regulatornim okruženjem i razvojem (43 odsto), a takođe smatraju da je kvalitet škola i obuka za ljude koji rade u sektoru digitalnih tehnologija neadekvatan (58 odsto u poređenju sa 29 procenata koji smatraju da je to na visokom nivou), i da je pristup finansijama značajniji izazov.

Međutim, najdrastičniji rezultati istraživanja pokazuju da zapanjujućih 72 posto ispitanika smatra da je pronalaženje kvalifikovanih radnika najveći problem, uprkos tome što je na ovoj teritoriji na kraju 2018. godine stopa nezaposlenosti iznosila 31,4 odsto, prema podacima iz marta 2019. koje je objavila Kosovska agencija za statistiku (ASK). Izgleda da je otežano putovanje stručnjaka zbog uskraćenih viza jedan od većih problema. Kosovski nerešeni status, naravno, onemogućava saradnju kosovskih firmi sa partnerima iz onih zemalja koji nisu priznali kosovsku nezavisnost.

Prema istraživanju koje je radio USAID, najveća plata IT menadžera bila je 2011. godine 600 dolara, a sistem administratora 900 dolara. Tada je mapirano oko 800 preduzeća koja se direktno ili indirektno mogu svrstati u ICT sektor.

Prema istraživanju koje je radio PricewaterhouseCoopers, 88 posto preduzeća u ICT sektoru je u domaćem vlasništvu, a samo osam posto kompanija u stranom je vlasništvu. Osim toga, 87 odsto preduzeća su u vlasništvu muškaraca. To se odražava i na radnu snagu u sektoru u kojem postoji odnos 80/20 muškaraca i žena.

Statistika ukazuje na pozitivne trendove

Na osnovu prognoze STIKK -a, pozitivan trend u broju zaposlenih i njihovim primanjima će se nastaviti. Osim toga, 25 odsto kompanija koje su intervjuisali predviđa povećanje broja svojih zaposlenih za 50 odsto, dok više od polovine IT kompanija (55 odsto) veruje da će doći do povećanja od 10 odsto u platama IT stručnjaka.

Međutim, pronalaženje pravog talenta i dalje će biti izazov, zaključuju u STIKK-u. Univerziteti nemaju dovoljno sredstava i zahtevaju značajna ulaganja. Oni školuju samo oko 350 diplomiranih IT stručnjaka godišnje, a 91 posto istraživanja STIKK -a o IT kompanijama slaže se da obrazovni programi ne zadovoljavaju veštine i zahteve sektora.

Slabo razvijen ekosistem za ICT firme i startape

Preliminarna statistika kosovskog IT sektora identifikuje kompanije iz oblasti razvoja softvera, kompjuterskih usluga, gejminga. Najznačajnije kosovske firme su Intes, Tenton, Beriflapp, Polymath Labs, Cacttus, LinkPlus. Međutim, reč je uglavnom o malim preduzećima, koja zapošljavaju do 20 radnika.

Godine 2017. formiran je i TechPark Priština, ali izgleda da dve godine nema aktivnosti. Najzastupljenije strane kompanije su Microsoft, Cisco i Assecco.

Najuspešnija kosovska gejming kompanija je Zombiesoup. Firmu je osnovala Agnesa Belegu, koja se nakon studija u SAD vratila na Kosovo sa namerom da razvije industriju zasnovanu na virtuelnoj realnosti i veštačkoj inteligenciji. Zombiesoup je do sada razvila više mobilnih igrica i dve VR igre.

„Za nas je bilo važno da Kosovo stavimo na mapu, koliko smo mogli“, kaže ona. „Možda nije mnogo ljudi videlo naše igre, ali ako pretražujete„ Kosovo Games “ili nešto slično, te igre se pojavljuju“, prenosi portal Kosovo 2.0.

Kao frilenser, Belegu je doprinela globalno popularnim igrama, poput košarkaške igre EA Sports NBA Live 2018.

U Prištini je aktivan i Inovacioni centar Kosova, koji ima programski klub za mlade developere, starosti od 15 do 18 godina.

Detalji o globalnoj trgovini kosovskog IT sektora su nepoznanica

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK), spoljnotrgovinski bilans u drugom kvartalu ove godine imao je viši trgovinski deficit za 100,5 odsto u aprilu 2021. godine, u poređenju sa istim periodom 2020. godine, odnosno u iznosu od 323,4 miliona evra, u poređenju sa deficitom od 161.2 miliona evra koliko je bio u 2020. godini. Izvoz pokriva uvoz sa 15,9 procenata.

Izvoz roba u aprilu 2021. godine iznosio je 61,1 miliona evra, a uvoz je bio 384,5 miliona evra, tako da je povećanje kod izvoza bilo 86,9 odsto, a kod uvoza 98,2 odsto u poređenju  sa istim periodom 2020. godine.

Prema podacima o glavnim grupama  izvoza, ICT sektor je zastupljen ispod 4 procenta ukupnog izvoza. Naime, kosovski izvoz čine uglavnom industrije realnog sektora 36 procenata čine bazični metali i proizvodi od metala; razni gotovi proizvodi 18,1 odsto; plastika, guma i srodni artikli 11 procenata; prerađena hrana, alkoholna pića i duvan 7,6 procenata; pogonske mašine i mehanički i električni uređaji 5 odsto, tekstil i proizvodi od tekstila 4,8 odsto.

Podaci o izvozu i uvozu robe i usluga, naročito ICT usluga Kosova u svetskim bazama podataka gotovo da ne postoje, zbog kumulativnog prikaza sa podacima Srbije.

Fotografija Pixabay