Centar za istraživanje kreativne ekonomije, nakon istraživanja sprovedenog od juna do novembra 2011.godine objavio je istraživanje i analitički izveštaj pod naslovom Kreativne industrije u Bosni i Hercegovini: Mogućnosti i perspektive razvoja. Rukovodilac istraživanja i glavni istraživač bila je mr Hristina Mikić, prikupljanje i primarnu obradu i pregled podataka izvršila je Katarina Milenković. Direktor projekta bio je Aleksandar Đerić. 

Izveštaj Kreativne industrije u Bosni i Hercegovini: mogućnosti i perspektive razvoja nastao je u okviru regionalnog kooperacionog projekta i Programa E761. Njegov osnovni cilj je da pruži osnovu za dalji sistemski razvoj kreativnim industrijama u BIH, te da ukaže na značajne mogućnosti i perspektive koje ovaj sektor nudi, kako u smislu izgradnje kulturne raznolikosti i njenog jačanja u Bosni i Hercegovini, tako i iz ugla ekonomskog jačanja lokalnih zajednica. 

Od kulturne politike do finansiranja kreativnosti u BiH

Izveštaj se sastoji iz pet delova. U prvom delu pod nazivom Kulturna politika, ciljevi i mere daje se geneza sistemskog pristupa razvoju kulture u BiH, njeni ciljevi i mere.

U drugom delu pod nazivom Administracija, nadležnosti i odlučivanje u kreativnim industrijama analizira se stanje administracije u kulturi, nadležnosti i odlučivanje, sa posebnim akcentom na kreativne industrije i njihovu poziciju u sistemu nadležnosti entiteta, kantona, administrativnih gradova i opština. 

Treći deo, Finansiranje kreativnih industrija analizira tekuće stanje finansiranja kulture i kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini na nivou različitih nivoa vlasti, kao i ekonomskih instrumenata kulturne politike. Zatim se daje komparativni pregled učešća različitih nivoa vlasti u finansiranju kulture, kao i sa aspekta ključnih aktera kulturnog sistema.

Četvrti deo pod nazivom Participacija u kulturi problematizuje pitanje kulturnih stilova i navika građana Bosne i Hercegovine, kao i njihovu ekonomsku snagu i rashode namenjene podmirivanju kulturnih potreba. Peti deo Konceptualno određenje i tekuće stanje kreativnih industrija u BiH bavi se analizom različitih koncepata kreativnih industrija i njihovim interpretacijama u bosanskohercegovačkom diskursu razvoja kreativne ekonomije.

Na kraju se analiziraju implikacije tekućeg stanja u kreativnim industrijama u Bosni i Hercegovini, kao i ekonomski rezultati i potencijali u kontekstu društvenog i ekonomskog razvoja opština u Bosni i Hercegovini. 

Strategija kulturnog razvoja BiH: harmonizacija i saradnja

U Strategiji kulturnog razvoja BiH eksplicitno definisani prioriteti kulturne politike kreću se od deetatizacije, demokratizacije, decentralizacije, preko alternativnih izvora finansiranja, harmonizacije zakonodavstva s EU standardima, do uspostavljanja regionalne i međunarodne saradnje. Među prioritetima, kako opštih, tako i posebnih susreće se više od 25 strateških ciljeva, ali se među njima nijedan ne odnosi konkretno na sistemski razvoj kreativnih industrija, iako je u evaluacionom izveštaju o kulturnoj politici BiH, čitavo poglavlje posvećeno potencijalima kreativnih industrija u cilju razvoja i jačanja kulturnog sistema u BiH.  Ipak, strateški ciljevi 8 – kulturna politika i ekonomika kulture, 9 – kulturna politika i sponzoriranje kulture, 10 – kulturna politika i marketing u kulturi i 11 – kulturna politika i kulturni razvoj, mogu biti povezani sa kreativnim industrijama, iako su uopšteno opisani, tj. više kao strategijske oblasti delovanja nego kao strategijski ciljevi.

Dokument Strategije prepoznaje kulturne industrije kao jedan od trendova karakterističan za „kulturne transformacije u ravni postindustrijskih trendova“. Prioriteti za akcioni program kulturnog razvoja BiH pominju još i ulaganje u talente za kulturne industrije, agencije za promociju kreativnosti na lokalnom nivou i imaju radni okvir razvoja kroz međunarodnu saradnju, edukaciju, finansiranje kroz evropske fondove i sl.

Akcioni plan Strategije  objavljen je 10. novembra 2011. godine i naročito u operativnom cilju 3 (Pojačana uloga kulture u ekonomskom razvoju BiH), povezuje akcioni plan sa pomenutim strateškim ciljevima 8, 9, 10 i 11 (ekonomika kulture, sponzorisanje kulture, marketing u kulturi, kulturni razvoj) i predlaže sledeće prioritete: jačanje sektora kulturnih industrija, jačanje kapaciteta u kulturnom turizmu i jačanje kapaciteta kulturnih ustanova. Jačanje kulturnih industrija postavlja se kroz prioritetne potrebe uspostavljanja klastera kulturnih industrija i standardizovanje merenja sektorskog poslovanja kroz predviđen poseban sektor unutar kulturne statistike.

Od mera za postizanje ciljeva i prioriteta tu su povećanje broja preduzeća u kulturnim industrijama, promena broja zaposlenih, uvođenje novih poslova i povećanje kulturne potrošnje. Planirani su i akcioni planovi na svim nivoima vlasti, obuke javnih službenika za problematiku zaštite autorskog prava i primenu zakonske regulative (predviđeno kao četvorogodišnja aktivnost) a među primarnim aktivnostima su izrada analize sektora kulturnih industrija i priprema plana aktivnosti za jačanje kulturnih industrija. Akcioni plan predviđen je za period 2011-2014. S druge strane, u Republici Srpskoj usvojeni su strategija kulturne politike i akcioni plan, za period 2010-2015. godine putem kojih su programirane mere i instrumenti razvoja kulture.