Kultura u Evropskoj Uniji nadležnost je država članica i to je jedna od retkih oblasti društvenog i privrednog života koja nije u direktnoj legislativnoj ingerenciji Brisela.

Kulturna saradnja i kulturno nasleđe su u domenu EU politika

Evropska Unija ima podržavajuću ulogu u delu kulturne politike članica koje se odnose na kulturno nasleđe, promociju kulture i kulturnu saradnju. Ovo najpre otuda što se u ključnim dokumentima EU kultura posmatra kao faktor integracije, instrument u obrazovanju kao i u domenu potrošnje i definisanja opšteg blagostanja. Naime, pristup kulturi, odnosno muzejima, galerijama, pozorištima i slično u značajnoj meri određen je opštim ekonomskim standardima, kao i percepciji kulture kao zajedničkog dobra.

Merenjem i pristupom uticaja kulturne potrošnje na život Evropljana i troškova, dostupnosti, pristupačnosti i atraktivnosti kulture u ponudi, donosioci kulture i donatori fondova mogu doneti pouzdane odluke o pravcima i rizicima koje treba preduzeti. Podrška pristupu kulturi i kulturnoj potrošnji takođe može doprineti razvoju kulturnog sektora i kulturnih i kreativnih industrija, koje su se značajno razvile u poslednjih nekoliko godina.

Kultura doprinosi sa 3,5 odsto BDPu EU

U odnosu na krizu iz 2008. kultura se postavila rezistentno i ona danas doprinosi oko 3,5 odsto BDP-a EU i 3 post radnih mesta u EU. Kulturne usluge i dobra u ponudi u EU su raznovrsne i bogate, ali link koji nedostaje je podrška na strani potražnje u smislu izgradnje publike i promovisanja kulturne raznolikosti.

U okviru Evropskog Parlamenta u junu mesecu završena je dubinska analiza o dostupnosti kulture na nivou pregleda zemalja članica, odnosno pristupačnosti kulture i glavnim barijerama za ostvarivanje prava na kulturu. Studiju je uradila Magdalena Pasikovska Šnas.

Istraživanje se sastoji iz sledećih poglavlja: 1. Kultura kao pravo, veština i sredstvo, 2. Pristup kulturi i kulturna participacija, 3. Prepreke u pristupačnosti kulture, 4. Finansijske prepreke i društveni stereotipi, 5. Fizičke prepreke, 6. Digitalne barijere, 7. Kulturna raznolikost – jezičke i kulture barijere i 8. Legislativne barijere – autorsko pravo i učešće u odlučivanju (manjinska kultura). 

Evropski parlament je usvojio niz rezolucija i preporuka o jednakom pristupu kulturnim uslugama i robi bez obzira na invaliditet, jezik ili etničku pripadnost, ulogu kulturnog nasleđa i kulturnih usluga u ruralnim i udaljenim područjima i potencijal novih tehnologija za promovisanje pristupa kulturi za one građane koji imaju ograničene mogućnosti u uživanju kulture kao dobra.

Fotografija Alex Holyoake – Unsplash