Prema objavljenim rezultatima iz izveštaja Svetskog ekonomskog foruma (The Global Competitiveness Report 2011-2012) o konkurentnosti 142 zemlje u svetu, Srbija zauzima 95. mesto sa ukupnom ocenom od 3,9 kroz 12 indikatora. U odnosu na prošlu godinu to je bolji rang za jedno mesto. Međutim, pre tri godine Srbija je zauzimala 85. mesto u svetu (pre dve godine bila je 93).

Najveći uticaj na zaostalost domaće privrede predstavlja loša infrastruktura, nerazvijenost institucija i nizak obrazovni nivo stanovništva, neizgrađenost državne uprave, kao i uticaj monopola i potpuno slabe vladine institucije koje ne samo da ne sprovode reforme, već usporavaju ionako veoma sporu privrednu aktivnosti zemlje. Razvijenost institucija u Srbiji je na nivou afričkih zemalja, tj. zauzimamo mesto na dnu liste, na čak 120. mestu. Iako smo po kapacitetu protoka interneta na relativno zadovoljavajućem 34. mestu, po dostupnosti novih tehnologija takođe smo na neslavnom 123. mestu. 

Pad, međutim, nije konačan. Značaj udela na svetskom tržištu svrstava Republiku Srbiju na 139. mesto. Isto mesto zauzima i po odlivu mozgova, tj. treća je zemlja u svetu iz koje najviše odlazi stručnog kadra. Profesionalno upravljanje u Srbiji je ocenjeno takođe kao veoma loše – tj. naša država je na 133. mestu. Samo osam mesta više ocenjena je po kriterijumu inovativnosti u privređivanju. Po uticaju monopola i oligopola na tržište naša država drži neslavno peto mesto u svetu.

To govori da u Srbiji još ne postoji slobodna tržišna ekonomija, već poslovni ambijent kreiraju monopolski ponuđači koji imaju privilegovan položaj zahvaljujući državnoj politici. Kompanije u Srbiji nerado ulažu u razvoj i istraživanje i po tome smo 130. u svetu. Ubedljivo neslavno 140. mesto zauzimamo po zaštiti prava manjinskih akcionara.

Na skali najvećih problema koji onemogućavaju bolju konkurentnost naše privrede izlistani su:

*Neefikasna državna birokratija

*Korupcija

*Slab pristup finansijskim sredstvima (krediti, investicije i sl)

*Inflacija

*Nestabilnost vlade

*Visina poreskih stopa

*Fiskalna politika

*Neadekvatna logistička infrastruktura

*Visoka stopa kriminaliteta (privredni kriminal)

*Restriktivna regulativa u oblasti radnih odnosa

*Niska poslovna etika

*Nesolidne javne politike u vezi sa poslovanjem (česta promena propisa, nedosledna primena propisa, kolizija pravnih normi)

*Makroekonomska politika u oblasti deviznih poslova

*Nedovoljno edukovana radna snaga

*Niska stopa kvaliteta javnog zdravlja