Do pojave interneta i društvenih mreža, marketing se prvobitno zasnivao na direktnoj komunikaciji sa kupcima kroz prodaju od vrata do vrata a zatim se proširio na oblast tradicionalnih medija – radija, štampe, televizije i sl. koji su, iz perspektive savremenog društva i novih modela poslovanja i oglašavanja, nosili sa sobom niz ograničenja.

Pre svega, ovaj vid marketinga predstavlja jednosmernu komunikaciju sa kupcima a praktično gledano, manje firme i preduzetnici mogu da reklamiraju svoje proizvode i aktivnosti jedino kroz plaćeno marketinško oglašavanje putem pomenutih medija. Danas, klasični marketing na ustaljenim „offline kanalima“ nije nestao ali je upotpunjen kampanjama i nastupima na društvenim mrežama koje su omogućile direktno predstavljanje proizvoda i to potencijalno milionskom auditorijumu. Internet je postao dominantan kanal promocije i prodaje a društvene mreže, kao brze i jeftine platforme koje omogućavaju jednostavno povezivanje sa ciljnim grupama, nezaobilazan alat poslovanja.

Društvene mreže su, poslednjih godina, jedan od najbrže rastućih sektora na internetu a njihova ekspanzija je doprinela i povećanju udela interneta u komunikaciji i oglašavanju u Srbiji. Internet oglašavanje u Evropi je u 2013. godini vredelo 24,3 milijarde eura a u Srbiji 14,3 miliona eura.

Udeo online oglašavanja u ukupnom oglašavanju u Evropi je 26 odsto a u Srbiji je samo 8 odsto. Međutim, iako su standardni baneri i dalje najpopularniji oglasni format u Srbiji a poslovni sektor društvene mreže uglavnom koristi za plasiranje vesti, marketinški stručnjaci se slažu da je neophodno raditi na podizanju kapaciteta oglašavanja na internetu jer je komunikacija putem društvenih medija postala ključna za uspešno poslovanje. Istraživanja pokazuju da više od 90 odsto korisnika mreža sluša svoje prijatelje i poznanike kada su u pitanju odluke o kupovini nekog proizvoda ili usluge, a čak 70 odsto njih sluša savete i od ljudi koje ne poznaje ali koje prati preko mreža.

Stoga, prilikom izrade marketinškog plana, treba imati u vidu i značajnu bazu korisnika ovih platformi u Srbiji. U zemljama regiona, Facebook i Youtube su, posle Google pretraživača, najposećenije stranice na internetu a prema nezvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano oko 80.000 blogova, 100.000 korisnika Twittera dok je na Facebook-u otvoreno više od 3.000.000 profila.

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji iz 2013. godine pokazuje da 59,9 odsto domaćinstava poseduje računar što predstavlja povećanje od 4,7 odsto u odnosu na 2012. godinu, a  55,8 odsto domaćinstava poseduje internet priključak što čini povećanje od 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Po pitanju uređaja putem kojih se pristupa internetu, došlo se do zaključka da se smanjio broj domaćinstava koja internetu pristupaju preko personalnog računara dok se broj onih koji pristupaju internetu preko mobilnog telefona povećao za 8,9 odsto u odnosu na 2012. godinu. Ukupan broj korisnika interneta se povećao za 6,9 odsto a ispitanici internet najčešće koriste za komunikaciju putem mejla, pretraživanje i čitanje novina i interakciju na društvenim mrežama.

Posebno su ilustrativni rezultati istraživanja Masmi agencije o korišćenju društvenih mreža u kompanijama u Srbiji tokom 2012. godine u okviru kog je anketirano 170 kompanija. Istraživanje pokazuje da korporativne naloge na mrežama uglavnom vode službenici na različitim pozicijama pa čak i menadžeri i vlasnici, ali se unutar kompanija veoma malo ili nimalo pažnje posvećuje edukaciji u vezi sa razvojem i trendovima korišćenja društvenih mreža.

Tako mnoge kompanije ne koriste sve prednosti ovog medija jer svega oko 35 odsto njih koristi društvene mreže svakodnevno, dok čak oko 44 odsto kompanija to čini tek jednom nedeljno ili još ređe. Pristup koji kompanije imaju prema društvenim mrežama odražava i budžet koji odvajaju za promociju – samo 15,6 odsto preduzeća odvaja preko 5 procenata budžeta namenjenog za marketing i PR aktivnosti u svrhu promocije na društvenim mrežama.

Najčešće korišćene mreže su Facebook, Youtube, Linkedin, Twitter, Google+ i Flickr. Većina kompanija društvene mreže vidi kao koristan marketinški i PR alat, kako za komunikaciju sa postojećim klijentima tako i za promociju poslovanja, a upitani za razloge komunikacije putem društvenih mreža ispitanici su odgovorili je da je ovaj vid komunikacije brži i jednostavniji, da je vidljivost i pozicioniranje firme bolje u odnosu na standardne kanale promocije, a zatim i da su cene oglašavanja povoljne. Kompanije društvene mreže koriste za praćenje konkurentskih aktivnosti, za povezivanje sa drugim privrednim subjektima ili organizacijama ali tek polovina njih tvrdi da to praktikuje često.

Milena Milojević

Fotografija Unsplash