Brojne studije i istraživanja kažu da postoji veza između kreativnih umova i mentalnih oboljenja. Time se bavi i knjiga „The Creating Brain: The Neuroscience of Genius“, a autorka Nensi Andreasen pokušava da otkrije kakvi se procesi odigravaju u mozgu genija.

Kreativni ljudi su ranjiviji

“Mnoge karakteristike kreativnih ljudi čine ih ranjivijim, uključujući otvorenost prema novim iskustvima, toleranciju za dvosmislenosti, i pristup životu… Ova fleksibilnost dozvoljava im da uočavaju stvari na svež i nov način, koji je važna osnova za kreativnost. Ali to znači i da je njihov unutrašnji svet složeniji, dvosmisleniji, i ispunjen nijansama sive pre nego što je crn i beo. To je svet ispunjen mnogim pitanjim. On ili ona može da se suoči sa kritikom i odbijanjima zbog previše pitanja, ili zato što se ne uklapa u obrasce i kalupe. Sve ovo može da vodi do osećanja depresije i društvenog otuđivanja. Veoma originalna osoba može da deluje čudno drugima. Suviše otvorenosti znači živeti na ivici… sa depresijom, manijom ili možda i šizofrenijom.”

Jedan od interesantnijih delova knjige bavi se vezom između kreativnosti i mentalnih oboljenja, uvodeći nauku u klasične pojedinačne primere kao što su pisma Van Goga, dnevnici Silvije Plat, Tolstojev dnevnik ili poruka Virdžinije Vulf nađena nakon izvršenog samoubistva.

„Počela sam studiju sa savršeno razumnom radnom hipotezom. Pretpostavila sam da će pisci biti, generalno, psihološki zdravi, ali članovi njihove porodice imali su veću stopu šizofrenije. U ovakav standard uklapali su se Džems Džojs, Bertrand Rasel i Albert Ajnštajn.“

Većina pisaca opisivala je značajne istorije poremećaja raspoloženja koji se mogu podvesti pod bipolarni poremećaj ili unipolarnu depresiju. Većina je se čak i lečila – neki bolnički, dok drugi terapijom i lekovima. Ono što je bilo u najvećem kontrastu sa njenom početnom teorijom jeste da niko od pisaca nije ispoljavao bilo kakve simptome šizofrenije.

„Iako su mnogi pisci imali periode značajne depresije ili manija, bili su veoma zabavni i interesantni ljudi. Promene raspoloženja bile su epizodične, u kratkim periodima. Svi su rekli da nisu bili u stanju da budu kreativni za vreme depresija i manija.“

Kreativci nisu šizofreni

U drugoj studiji, dokazi potkrepljuju vezu između umetničke kreativnosti i poremećaja u raspoloženjima, ali i nepostajanje veze sa šizofrenijom. Priroda umetničke kreativnosti, posebno književne kreativnosti nije kompatibilna sa bolešću kao što je šizofrenija, koja može da prouzrokuje da se “žrtve” društveno povuku i da budu prilično neorganizovane.

Aktivnost kao što je pisanje knjige ili predstave zahteva stalnu pažnju duži vremenski period i sposobnost da se održi kompleksna grupa likova i zapleta “u mozgu” od jedne pa više godina, koliko se roman ili predstava pišu, osmišljavaju. Ova vrsta kontinuirane koncentracije izuzetno je teška za osobe koje pate od šizofrenije.

Međutim, kreativnost u drugim poljima može biti u skladu sa bolešću kao što je šizofrenija, posebno u onim poljima u kojima se kreativni moment pojavljuju kao bljesak, uvid u složene odnose ili istražujući slutnje i intuiciju koja “običnim” ljudima može da deluje čudno ili čak bizarno. Ovaj primer može se pronaći kod ruskog kompozitora Čajkovskog.

Sposobnost da koristimo mozak da iskočimo iz ograničenih perspektiva i okolnosti, i da vidimo neki drugi svet osim „objektivnog“ veoma je moćan dar, piše sajt BrainPickings.org. Mnogi ljudi ne prepoznaju da imaju ovaj dar, a većina koja i prepozna, retko ga koristi.

Izvor BizLife