U Srbiji naglo raste broj obrazovanih, čemu su doprineli kako veći broj visokoškolskih ustanova u regionalnim centrima i u manjoj meri privatni fakulteti, koji su pogoršali strukturu kadrova jer imamo, na primer, mnogo menadžera.
Ipak, Srbija troši 4,5 odsto bruto društvenog proizvoda na obrazovanje, što je znatno manje od razvijenih zemalja, čiji je utrošak na obrazovanje u proseku oko šest posto. Prema broju obrazovanih lošiji smo od regiona (na primer, Hrvatska je na poslednjem popisu bila ispred nas za oko dva odsto). Ipak, ohrabrujuće je da na milion stanovnika Evropske unije ima oko 39.000 studenata, a Srbija solidnih 35.000, ali mi imamo tek 60 doktoranada na milion stanovnika, a Evropa čak 1.000.
Da li je to posledica ekonomskog rasta ili odluke društva da ulaže u obrazovanje? Ključno pitanje je da li će povećan broj obrazovanih povećati blagostanje u Srbiji.
Indikativni su rezultati brojnih studija koje pokazuju da postoji snažna povezanost između prosečnog dohotka po glavi stanovnika i dostignutog nivoa obrazovanja. Ako posmatramo istu zemlju kroz vreme ili ako poredimo različite zemlje, lako vidimo da one koje imaju viši nivo dohotka per capita imaju i obrazovanije stanovništvo. Na primer, procenat stanovništva u Sjedinjenim Američkim Državama s najmanje višom stručnom spremom povećao se oko 10 odsto u ranim šezdesetim na skoro 30 posto, a početkom 2000, dok je godišnji realni BDP po glavi stanovnika u istom periodu – dupliran.
Postoje dva objašnjenja ove veze. Najčešće se tvrdi da obrazovanje podstiče ekonomski rat i stvara prosperitet. Druga teza, na koju upućuje, pored ostalih, studija Bruckner & Gradstein iz 2013, pokazuje sasvim suprotno.
Naime, povećano pohađanje škola je uglavnom izazvano rastom prihoda po glavi stanovnika. Rast prihoda podstiče trošenje na školovanje, dok je i institucionalno okruženje pogodno za školovanje, jer se edukacija promoviše kao prioritet.
Ova dva naučnika su koristili panel-podatke koji obuhvataju više od 138 zemalja u periodu od 1970. do 2009. godine. Analiza je, pored ostalog, pokazala da rast nacionalnog dohotka ima značajan pozitivan efekat na ukupan broj godina školovanja. Na primer, povećanje od jedan odsto izaziva povećanje od 0,3 odsto u prosečnom broju godina školovanja. Ovaj efekat je mnogo veći u siromašnim nego u bogatim zemljama, a izraženiji je kada su u pitanju ženska deca.
Ako se rukovodimo ovom i sličnim studijama, možemo zaključiti da nam neće mnogo pomoći to što dosta povećavamo broj fakulteta, studenata i diploma.
Posla nema, a obrazovaniji su manje spremni da rade poslove za koje nisu potrebne visoke kvalifikacije. Jasno je da u Srbiji rast obrazovanosti nije bitnije uzrokovan ekonomskim rastom.
Goran Nikolić / Večernje Novosti
