Stanje i izazovi tekstilne industrije Srbije

Tekstilnu industriju opterećuju siva ekonomija, nelojalna konkurencija i visoke dažbine. Problem predstavlja i to što primarna proizvodnja još nije revitalizovana, a i sirovinska baza je veoma slaba, zbog čega se više od 90 odsto sirovina (tkanina i prediva) uvozi. Zbog te uvozne zavisnosti roba domaćih proizvođača nije dovoljno konkurentna na stranim tržištima.

Ohrabruje, međutim, podatak da broj zaposlenih u proizvodnji tekstila, kao i proizvodnji kože i predmeta od kože, beleži rast. U 2017. u proizvodnji tekstila bilo je zaposleno 11.725 ljudi, u proizvodnji odevnih predmeta 35.718, a u proizvodnji kože i predmeta od kože 13.772, ukupno 61.215 zaposlenih.

Nedostaju kapitalne investicije

– Imajući u vidu činjenicu da u Srbiji ne postoji proizvodnja osnovnih tkanina i pomoćnog materijala, moglo bi se reći da je dobrodošao svaki ozbiljan proizvođač koji bi uložio sredstva u primarnu proizvodnju. U tom kontekstu posmatrano interesovanje turskih investitora može biti obostrano korisno. Treba naglasiti da se investicije u tekstilnu industriju brzo vraćaju, a sve to značajno utiče na izvoz i rast bruto domaćeg proizvoda. Tekstilni sektor suočava se sa nedostatkom finansijskih sredstava za razvoj ljudskih resursa, marketing i uvođenje novih tehnologija. Preduzećima u oblasti tekstila potrebni su, pored finansijske podrške, i pomoć u organizaciji proizvodnje i nabavci savremenije opreme.

Prema podacima Privredne komore Srbije, danas je tekstilna proizvodnja organizovana u oko 2.000 firmi, počev od mikro, malih, srednjih pa do velikih preduzeća. U prethodnih desetak godina, mnoge male porodične firme „izrasle“ su u ozbiljna preduzeća sa sopstvenim brendovima, ali s obzirom na to da je srpsko tržište malo, prinuđeni su da rade i doradne poslove. Određeni regioni se izdvajaju prema proizvodnom programu i vrstama tkanina i pletenina koje prerađuju, pa je tako, recimo, Novi Pazar poznat po proizvodnji džinsa i programa od lake trikotaže, Arilje je prepoznatljivo po primarnoj proizvodnji i doradi pamučnih pletenina, kao i proizvodnji odevnih predmeta od lake trikotaže, veša i programa za domaćinstvo, a Ivanjica – po proizvodnji košulja.

Pročitaj i ovo  Udeo Beograda u ukupnim investicijama Srbije

Nedostatak šivača zbog niskih nadnica

Posebno je deficitarno zanimanje šivač. Mladi, očigledno, nisu dovoljno motivisani da se obrazuju za to zanimanje koje, uzgred, donosi skromnu zaradu, koja je za 48,5 odsto niža od republičkog proseka. Više su zainteresovani za tekstilni, modni ili grafički dizajn, odnosno žele da nauče crtanje konstrukcije i modeliranje odeće, pošto im ta veština donosi veću zaradu.

Najpoznatije tekstilne kompanije u Srbiji su:

VaLy – Valjevo

Fiorano – Sombor

Benetton – Niš

Grammer – Aleksinac

Gordon – Calzedonia Subotica

Falc East – Knjaževac

Modital – Zrenjanin

Magna seating – Odžaci

Geox – Vranje

Miroslava Pudar – Danas.rs – Obrada Virtuelni institut

Srodni tekstovi