Kreativne i kulturne industrije su tokom pandemije među najpogođenijima. Najviše su pogođene izvođačke umetnosti ( pad od 90 odsto u 2020. u odnosu na 2019.) i muzička industrija (pad od 76 procenta), dok su vizuelne umetnosti, arhitektura, oglašavanje, književnost, audiovizuelni sektor pali za 20 do 40 odsto u odnosu na 2019. Jedina industrija koja se uprkos pandemiji uspešno održava je industrija produkcije video-igara. Ovo je u najkraćem stanje kreativnog sektora u Evropi, prema GESAC, Evropsko udruženje autora i kompozitora, koje okuplja više od milion autora širom EU.

Od najbržeg rasta do najvećeg pada

Kriza COVID-19 imaće snažan i dugotrajan uticaj na čitav vrednosni lanac KKI, navodi se u izveštaju. Čak 35 odsto autorskih honorara je smanjeno u odnosu na prethodnu, 2019. godinu. Troškovi su povećani, a kasni se i sa isplatama. S obzirom da u ovoj industriji najveći broj jesu preduzetnici, tj autori koji samostalno nastupaju na tržištu, njihova finansijska održivost je dovedena u pitanje. Najugroženiji su u istočnim zemljama EU.

Tržište kulturnih i kreativnih industrija (KKI) u Evropskoj uniji, tokom pandemije virusa COVID-19, doživelo je nagli pad od čak 31 odsto ukupnih prihoda i gotovo 2 miliona ugroženih radnih mesta. Zbog toga postaje jedna od najugroženijih industrija u Evropi – nešto manje od avio-prevoza, značajnije od turizma (gubitak 27 odsto na nivou EU) i automobilske industrije (gubitak 25 procenata u odnosu na 2019. godinu).

Kulturne i kreativne industrije u EU-28 (Evropska unija i UK) u ukupnom opsegu smanjene su tokom 2020. godine na oko 444 milijardi evra, što predstavlja neto pad od 199 milijardi u odnosu na godinu pre pandemije. U 2019. godini najveći obim ekonomskih aktivnosti bio je u kreativnim sektorima Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva.

Od zemalja EU, kriza je najviše pogodila Bugarsku, Litvaniju i Estoniju. KKI zapošljavaju u EU 7,6 miliona ljudi.

Pregledajte skraćeni izveštaj ovog istraživanja.

Kreativna Srbija
Foto: Ekranska fotografija