Deljenje automobila, otvorene biblioteke, iznajmljivanje soba ili digitalne zajednice za učenje jezika – mnogi oblici kolaborativne potrošnje postaju sve popularniji i predstavljaju odlične alternative za tradicionalna tržišta u vremenima krize.

21. januara 2014, EESK je potvrdio novo mišljenje o kolaborativnoj ili participativnoj potrošnji* i pozvao za dalje akcije na nivou EU. S obzirom na složenost i obim pojave kolaborativne potrošnje, EESK želi da:

• reguliše praksu u okviru ovih oblika potrošnje, kako bi se uspostavila prava i obaveze svih zainteresovanih strana koje su uključene;
• identifikuje sve potencijalne prepreke za ove aktivnosti;
• uspostavi bazu podataka kako bi se spojila sva iskustva.

„Postoji jasna potreba za pružanjem informacija i podizanjem svesti o kolaborativnoj potrošnji. Kolaborativna potrošnja može da zadovolji socijalne potrebe u slučajevima kada ne postoji komercijalni interes i može da pomogne stvaranju novih radnih mesta, kao aktivnosti koje ostvaruju profit”, izjavio je Bernardo Ernandes Bataljer, izvestilac i član EESK.

Deljenje umesto hiperpotrošnje

Potrošači kupuju alat i sprave koje ne koriste dovoljno često kako bi opravdali cenu koju su platili. Kolaborativna potrošnja nudi alternativu za neumerenost izazvanu hiperpotrošnjom u prošlom veku i ogromne nejednakosti koje je ta hiperpotrošnja stvorila, kao sto je neprirodna koegzistencija gladi i gojaznosti, ili rasipanja i neizvesnosti. Pozitivni efekti kolaborativne potrošnje su, između ostalog:

• manja potrošnja resursa i emisija CO2, veća potražnja za proizvodima dobrog kvaliteta ako se proizvodi mogu pozajmiti, iznajmiti ili popraviti;
• eko-dizajn od koga veći broj različitih korisnika ima koristi;
• trajnost i ponovna potrošnja odgovarajućih proizvoda;
• socijalna interakcija, razvoj zajednice i poverenja između pojedinaca;
• pristup visokokvalitetnim proizvodima za potrošače sa malim primanjima.

Kretanje ka racionalnijoj potrošnji rešava i tržišne poremećaje kao što je planiran rok trajanja proizvoda, jer mnogi dizajneri u oblasti kolaborativne potrošnje baziraju svoj rad na razvoju otpornih proizvoda koje može koristiti veći broj ljudi ili koji mogu da traju doživotno potrošačima ili korisnicima pojedincima, što ih, takođe, čini moćnim saveznicima u ratu protiv otpada.

Evropski ekonomski i socijalni komitet predstavlja razne ekonomske i socijalne komponente organizovanog civilnog društva. To je institucionalno savetodavno telo osnovano 1957. godine Rimskim ugovorom. Njegova savetodavna uloga omogućava njegovim članovima, pa time i organizacijama koje oni predstavljaju, da učestvuju u procesu donošenja odluka EU. Komitet ima 353 članova širom Evropa koje imenuje Savet Evropske unije.

Kolaborativna potrošnja je vrsta ekonomske aktivnosti u kojoj učesnici dele pristup proizvodima ili uslugama, umesto da imaju pojedinačno vlasništvo.

Izvor: Evropa.rs