Digitalizacija zahteva kvalifikovane radnike, a njih na tržištu rada u Nemačkoj nema dovoljno. Zato bi imigracijama trebalo bolje upravljati, ocenjuje se novoj studiji Fondacije Bertelsman.

Digitalizacija ipak ne ukida onoliko radnih mesta koliko se misli: mnogi poslovi nestaju, ali se zato otvaraju novi. Sve to sa sobom donosi i veću imigraciju u Nemačku – iz Evropske unije, ali i iz trećih zemalja. To je zaključak najnovije studije Fondacije Bertlesman pod nazivom „Imigracija i digitalizacija“.

Takav scenario bazira se na 18 pretpostavki s fokusom na digitalizaciju svih privrednih grana, odnosno na tzv. „Industriju 4.0“. Autori studije prognoziraju da će se u budućnosti čak oko 80 odsto dodate vrednosti u prerađivačkoj industriji, kao i u sektoru usluga, ostvarivati na digitalnoj osnovi.

Posebno masovna bi trebalo da bude digitalizacija mašina u prerađivačkoj industriji –mašina kojima će ljudi u budućnosti samo uslovno upravljati. Pritom će kompanije biti primorane da obezbede IT-servis za te mašine i to po veoma visokim cenama. Autori predviđaju da će to biti investicije od oko 300 milijardi evra godišnje, uz povećanje od pola procenta na godišnjem nivou.

Istovremeno, kompanije će morati znatno više da ulažu u dodatno obrazovanje i obuku. Do 2025. godine, u proizvodnju bi trebalo da bude uloženo oko 6,6 milijardi evra, a u sektor usluga čak 18,8 milijardi.

Nemačka nedovoljno pripremljena

Autori studije ocenjuju da nemačko tržište nije dovoljno pripremljeno za takav razvoj. „Najveće usko grlo trenutno je nedostatak visoko kvalifikovanog kadra. Već sada je potražnja za visoko obrazovanima daleko veća od ponude.“ To će se tako nastaviti i narednih godina, očekuju autori studije.

Pa čak i ako digitalizacija bude napredovala sporije od predviđenog, situacija na tržištu rada, kada je reč o kvalifikovanim radnicima, ostaće nepovoljna.

U celini, potražnja za radnom snagom u Nemačkoj će se u periodu 2017-2035. smanjiti za gotovo 1,13 miliona. I to je umereni pad, ocenjuju autori studije i istovremeno naglašavaju da će se povećati potražnja za stručnjacima i specijalistima.

Nasuprot tome, izgledi za niskokvalifikovane radnike već danas su veoma nepovoljni. Tako je u četvrtom kvartalu 2017. godine za 421-og nezaposlenog sa niskom stručnom spremom bilo ponuđeno samo oko 100 slobodnih radnih mesta.

Neophodan uvoz kvalifikovanog kadra

Autori studije procenjuju da će se, u slučaju da ne bude bilo imigracije, ponuda adekvatno kvalifikovanih radnika masovno smanjiti – i u srednjoročnom i u dugoročnom periodu – i to za otprilike jednu trećinu, odnosno za skoro 16 miliona ljudi do 2060. godine. Pa čak bi i „realno povećanje učešća strane radne snage samo donekle moglo da uspori taj trend – za 1,8 miliona osoba 2060. godine.“

Izazov se, ocenjuju autori, može prevazići samo imigracijom i to samo ukoliko godišnje u Nemačku bude dolazilo oko 260.000 ljudi.

Međutim, kvalifikacije onih koji trenutno dolaze ne zadovoljavaju buduće potrebe nemačke privrede. U poslednjih osam godina, migracije radne snage iz trećih zemalja su više nego udvostručene, ali je pritom, od ljudi koji su u 2017. došli u Nemačku iz zemalja koje nisu članice EU, više od trećine njih bilo bez stručne kvalifikacije.

Izvor: DW.com

Objavljeno 12. februara 2019.

Fotografija NeONBRAND – Unsplash