13 min 11 godina

Opština Prijepolje je u socijalističkoj Jugoslaviji bila industrijski i trgovački razvijena a poslednjih desetak godina se suočava sa problemima i prevashodno nastoji da eliminiše status najnerazvijenijeg područja u Srbiji. Iako je turizam privredna grana koja je i dalje u povoju na teritoriji opštine, Prijepolje poseduje izuzetan kulturno-istorijski potencijal koji bi trebalo da bude u funkciji budućeg privrednog razvoja.

Poput bogate kulturne baštine koja svedoči o viševekovnom preplitanju različitih kultura na ovom području ili Muzeja koji je 2012. godine dobio specijalnu nagradu Evropskog muzejskog foruma za razvoj muzeja i projekte očuvanja nasleđa u složenom političkom i kulturnom okruženju. Prijepoljski muzej je prvi u regionu koji je dobio ovu nagradu i pritom je ovo jedini muzej van Beograda koji zadovoljava sve propisane standarde. Upravo u pomenutim interkulturalnim vrednostima i kulturnoj raznolikosti opštine, oličenoj u arhitekturi, tradiciji i običajima, prepoznajemo neiskorišćeni potencijal za razvoj kulturnih industrija, a u modnoj i ICT industriji trebalo bi tražiti mogućnosti razvoja kreativnih industrija.
 
Spor privredni rast grada

Prema listi razvijenosti regiona i lokalnih samouprava za 2013. godinu, Prijepolje se našlo među 46 nedovoljno razvijenih lokalnih samouprava čiji je stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka. Sudeći po ovim podacima, Prijepolje je u ekonomskom pogledu neznatno napredovalo, jer je uspelo da prevaziđe status devastiranog područja koje je imalo od 2000. godine. A mesta za napredak ima, jer su Prijepoljci kreativni ljudi koji žive u izuzetnom prirodnom okruženju. Resurs ovog grada na Limu može biti i izuzetno velika dijaspora, nastala tokom ratova devedesetih, a koja je uglavnom naseljena u evropskim državama, Kanadi i Australiji i već je ostvarila ekonomsku snagu u tim zemljama.
 
Depopulacija je, inače, jedan od najvećih problema ovog grada, jer je samo u periodu između dva poslednja popisa opština Prijepolje izgubila oko 12 odsto stanovništva. Stopa nezaposlenosti u Prijepolju je najveća u Zlatiborskom okrugu i iznosi 52 odsto. Prijepolje je među prvima u Srbiji usvojilo Strategiju održivog razvoja koja je 2009. godine revidirana i zamenjena novom Strategijom održivog razvoja 2011-2015. Usvojen je i Akcioni plan zapošljavanja čija je realizacija počela krajem 2012. godine a zbog gorućeg problema nezaposlenosti mladih i odliva stručnih kadrova usvojen je i Lokalni akcioni plan za mlade Prijepolja 2010-2015. i Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva 2010-2013.
 
Nepovoljna poslovna klima

Podaci iz Strategije održivog razvoja Prijepolja 2011-2015. pokazuju da privreda opštine već duži period beleži stagnaciju u razvoju, zaostaje u rastu društvenog proizvoda a poslovna klima je vrlo nepovoljna. „Nezadovoljavajući stepen samoorganizovanosti lokalne privrede, stanje izolovanosti i neorganizovana ponuda, karakteristike su privrednog stanja u opštini.“ Stoga je misija opštine da u petogodišnjem periodu eliminiše status najnerazvijenijeg područja kroz kreiranje i sprovođenje inovativnih i stimulativnih programa za razvoj postojećih i otvaranje novih MSP, kreiranje i sprovođenje programa za podsticaj privatno-javnih partnerstava u cilju razvoja privrede, razvoj ljudskih resursa u svim segmentima zajednice, kreiranje i realizaciju programa za ravnomerni društveni i ekonomski razvoj opštine.

Pročitaj i ovo:  Kakav je model kreativni hab

Šanse se vide i u razvoju kulturnog turizma, ali je neophodno izgraditi turističku infrastrukutru, edukovati seosko stanovništvo u kreiranju turistički atraktivnih proizvoda i pružanju usluga u turizmu, intenzivirati promociju turističkih destinacija i proizvoda.
 
Plusevi i minusi bez konkretne vizije

Prednosti ekonomije Prijepolja su postojanje institucionalnog okvira za podršku privrednom sektoru (Centar za podršku MSP, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj) i preduzetnički duh ljudi, koji još nije strukturisan. Slabosti su nedovoljna posvećenost lokalnih vlasti za stvaranje pozitivnog poslovnog ambijenta, nedovoljno edukovano stanovništvo za razvoj ruralnog turizma, nepostojanje Biznis inkubator centra za startap preduzeća.

U kontekstu društvenog razvoja, velika prednost je to što je Prijepolje pogranični region i multietnička sredina, u kojoj je razvijen sistem kulturnih institucija, gde se organizuju brojne kulturne manifestacije, civilni sektor (Nova vizija, LimArt i drugi) je aktivan u društvenom razvoju, postoji omladinski servis – Kancelarija za mlade koja podstiče aktivizam mladih. Pomenuta dijaspora potpomaže razvoj opštine. Slabosti su neusklađenost obrazovnih profila sa potrebama tržišta, neiskorišćenost ljudskih potencijala, visok procenat nezaposlenosti, migracija stručnog kadra, nedovoljno finansijskih sredstava za podršku realizacije kulturnih programa, nedovoljna uključenost marginalizovanih grupa. U Prijepolju postoji oko 200 preduzeća i oko 1.800 radnji.
 
Uopšteni ciljevi razvoja i ambiciozni planovi

U Strategiji razvoja opštine je moguće izdvojiti dva opšta cilja ključna za potencijalni razvoj preduzetništva u kulturi – unapređenje ekonomskog razvoja opštine (posebni ciljevi: unapređenje razvoja MSP, unapređenje razvoja turizma, privlačenje investicija i stvaranje pozitivne poslovne klime) i društveni razvoj i upravljanje u javnom sektoru (posebni ciljevi: jačanje kapaciteta za razvoj i promociju obrazovanja i kulture, unapređenje i promocija kulturno-istorijskog nasleđa, jačanje civilnog društva i uključivanje građana).
 
Prema Akcionom planu, unapređenje razvoja malih i srednjih preduzeća je zamišljeno kroz realizaciju sledećih projekata: izrada digitalizovane baze podataka, osnivanje kluba privrednika, pružanje savetodavne i stručne pomoći postojećim i startap preduzetnicima, kreiranje opštinskog fonda za subvencionisanje kredita, kreiranje paketa olakšica, pružanje tehničke i finansijske podrške za povezivanje srodnih preduzeća u udruženja, mreže i klastere, organizovanje obuka pre ili dokvalifikacije, otvaranje Biznis inkubator centra.
 
Okviri razvoja turizma

Za unapređenje razvoja turizma su ključni sledeći projekti: izrada lokalne strategije razvoja turizma, izrada studije razvoja ruralnog turizma, unapređenje i realizacija turističkih manifestacija, izgradnja turističko-edukativno-informativnog centra, edukacija i usavršavanje znanja turističkih radnika u oblasti turizma, marketinga i promocije. Da bi se stvorila pozitivna poslovna klima neophodno je unaprediti rad odeljenja za lokalni ekonomski razvoj, steći sertifikat o pozitivnom poslovnom okruženju (NALED), obezbediti sredstava za promociju investicionih potencijala opštine, uspostavliti trening centar za razvoj radne snage.
 
Za realizaciju posebnih ciljeva u vezi sa razvojem kulture i promocijom obrazovanja odobreni su sledeći projekti: izrada i realizacija plana i programa za neformalno obrazovanje, izrada zvanične prezentacije Muzeja, izvođenje radova na uređenju i opremanju i edukacija zaposlenih i korisnika centra za održivi razvoj i negovanje starih zanata, izrada i realizacija plana i programa za promociju kulturno-istorijskog nasleđa, izrada digitalne baze podataka nasleđa, promocija projekta „Dobra stara vremena“ (muzejska postavka), unapređenje postojećih turističkih sadržaja i kreiranje novih u cilju promocije lokalne kulture.
 
Civilni sektor u planovima opštine

Pročitaj i ovo:  Gradovi učestvuju u programu Prestonica kulture Srbije

Planirani projekti u oblasti jačanja civilnog društva i uključivanja građana su: povezivanje i edukacija seoskog stanovništva i MSP u cilju izrade i prodaje suvenira, uspostavljanje institucionalnog sistema aktivnog učešća mladih u donošenju odluka od društvenog značaja, osnaživanje i kreiranje Volonterskog omladinskog servisa kao podrška razvoju resursa zajednice i resurs za programe Evropske Komisije, animiranje mladih u organizovanju i učestvovanju u aktivnostima u oblasti kulture, izrada i realizacija programa zapošljavanja i preduzetništva mladih, pružanje savetodavne i stručne podrške mladim za programe (samo)zapošljavanja, izrada i realizacija programa informisanja mladih i predstavnika privrede o mogućnostima samozapošljavanja, osnivanje centra za mlade u nekoliko okolnih naselja, razvoj ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama.

U ovom gradu aktivna su i ženska udruženja Putevima tradicije i Stari zanati za novo doba, koji čuvaju kulturnu raznolikost ovog kraja kroz tradicionalne upotrebne proizvode. Primer ženskog preduzetništva je i lokalna TV Forum, koju je pokrenuo Forum žena Prijepolja i koja deluje kao neprofitna televizija, elektronski medij.
 
Iako je ovo prva opština u Zlatiborskom okrugu koja je usvojila Akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetništva 2010-2013. i time potvrdila da je preduzetništvo prepoznato kao način ostvarivanja ekonomskog prosperiteta i smanjenja nezaposlenosti, prvenstveno među mladima, u lokalnoj samoupravi su suočeni sa višegodišnjim trendom odlaska mladih stručnjaka i ne tako zadovoljavajućem znanju mladih koji stiču diplome visokih škola.
 
Mladi izmedju planova razvoja i odlaska

Specifični ciljevi Akcionog plana su: unapređenje kvaliteta informisanja mladih kroz stvaranje mehanizama za redovno informisanje, podizanje nivoa informisanosti učenika srednjih škola o preduzetništvu, obezbeđivanje značajnije participacije mladih u programima edukacije o preduzetništvu, pokretanje novih edukativnih programa, priprema i uvođenje osnova preduzetništva kao fakultativnog predmeta u srednjim školama, unapređenje poslovnog okruženje za razvoj omladinskog preduzetništva, direktno promovisanje omladinskog preduzetništva i primera dobre prakse, uspostavljanje institucionalne saradnje između relevantnih aktera, osnivanje Udruženja preduzetnika.
 
Prijepolje je 2010. godine usvojilo i nacrt Lokalnog akcionog plana za mlade Prijepolja 2010-2015.koji predviđa: aktivno učestvovanje mladih u procesu donošenja odluka na lokalnom nivou, informisanje mladih, aktivnosti na poboljšanju kvaliteta kulturnih dešavanja za mlade, raspisivanje javnih konkursa za projekte za mlade, istraživanje o potrebama mladih, podrška programima koji afirmišu različite kulturne vrednosti, podrška programima koji afirmišu amatersko stvaralaštvo, omladinski aktivizam, neformalno obrazovanje, unapređenje i razvoj formalnog obrazovanja, unapređenje vannastavnih aktivnosti i unapređenje i razvoj neformalnog obrazovanja, realizacija tribina i okruglih stolova o celoživotnom učenju, realizacija projekata neformalne edukacije iz različitih oblasti, formiranje berze za volontere, iniciranje i favorizovanje projekata koje zajednički osmišljavaju i realizuju privatni, javni i civilni sektor, unapređenje položaja mladih u procesu zapošljavanja kroz informisanje, pružanje podrške u dohodovnim aktivnostima, podrške profesionalnom razvoju i preduzetništvu mladih.
 
Resursi za razvoj turizma

Pročitaj i ovo:  Šta su lokalne valute i kako doprinose rastu malog biznisa

Planski dokumenti lokalne politike postoje ali često sistemski problemi ne dozvoljavaju njihovu praktičnu realizaciju: nedostatak budžetskih sredstava, loš obrazovni sistem, izuzetno nepovoljna privredna struktura, kao i skrajnutost Prijepolja sa privrednih i saobraćajnih tokova Srbije (6 sati traje putovanje autom od Beograda, iako je udaljenost svega 300 km). Nove mogućnosti otvaraju se kroz sportski aerodrom koji je nedavno otvoren u neposrednoj blizini grada i koji je resurs za sportski i lovni turizam za strance.
 
Osim lokalnih manifestacija, Prijepolje učestvuje i organizuje i MOSI – međuopštinske sportske igre (Srbija, BiH, Crna Gora), ove godine su bile 50. jubilarne, od osnivanja 1954. godine, upravo u ovom gradu, okupljajući više od 2.000 sportista iz susednih opština na tromeđi. Turističkoj ponudi doprinosi i Planinarsko društvo Kamena gora, osnovano 1936, koje promoviše planinarenje, splavarenje, aplinizam, planinski biciklizam, speleologiju na Kamenoj gori, koja se nalazi nedaleko od ovog grada, kao i na drugim planinama ovog kraja.
 
Tekstilna industrija ima potencijal

Iako je industrija konfekcije postojala u ovom gradu u vreme SFRJ i propala tokom devedesetih, privatnih inicijativa u modnoj industriji ima. Privredno društvo Gold Star osnovano je pre dvadeset godina i danas se ubraja u uspešne firme ovog grada. Danas se bavi proizvodnjom odeće kroz istoimenu robnu marku, pod kojom se proizvodi kompletan asortiman odeće za muškarce, žene i decu. Asortiman obuhvata raznoliku sportsku i kežual garderobu (trenerke, dukseve, majice, i druge trikotažne proizvode). Brend se može naći na prostorima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine a pored shoow rooma u sedištu firme veleprodajni objekat se nalazi i u Bijelom Polju gde posluje sestrinska firma Gold Star Collection.
 
U Prijepolju, kao i svakom drugom gradu, deluje i veliki broj frilensera, naročito u pružanju ICT usluga na daljinu, izradi nakita i unikatne odeće i tek ih treba mapirati.
 
M. Milojević
Foto: Limart Prijepolje

Ostavite odgovor