Prema podacima MMF-a ukupna vrednost stranih direktnih investicija u BiH na kraju 2015. godine iznosila je 6.792 miliona dolara. Najveći investitor u BiH bila je, kao i kod većine zemalja Istočne Evrope zbog ulaganja u finansijski sektor, Austrija sa 1.385 miliona dolara. Srbija je za samo 3 miliona dolara bila ispred Hrvatske, na drugom mestu, sa 1.149 miliona dolara.

Austrija, Srbija i Hrvatska u zbiru (3.680 miliona dolara) su učestvovale sa 54,2 posto u ukupnim stranim investicijama u BiH. Iza njih slede Rusija (najvećim delom u Republiku Srpsku), Slovenija, Nemačka, Holandija, Švajcarska i UK ispred prve islamske države Turske na desetom mestu. Od islamskih zemalja slede Saudijska Arabija na 12, Kuvajt na 15, Ujedinjeni Arapski Emirati na 17. mestu, a još se pojavljuju Egipat i Sirija sa zanemarljivim iznosima ulaganja.

Konkurentska pozicija Telekoma

Telekom je najveći investitor iz Srbije u BiH (Republiku Srpsku) i njegova prodaja imala bi negativni efekat na investicionu poziciju Srbije u BiH: Srbija bi po vrednosti investicija pala daleko ispod Hrvatske, a po rangu i ispod Rusije i Slovenije. Alternativa njegovoj prodaji mogla bi da bude širenje poslovanja u Federaciju BiH, Bugarsku, Makedoniju…

Prema podacima za 2014. godinu (izvor: Agencija za statistiku BIH) u BiH je registrovano 38 filijala preduzeća registrovanih u Srbiji i ona su zapošljavala 4.802 radnika (rast sa 36 u 2013. uz pad broja zaposlenih sa 5.661). Telekomunikacije su kapitalno intenzivna delatnost pa su više radnika zaposlile filijale kompanija iz Hrvatske (8.983), Slovenije (8.591), Italije (5.981) i Švajcarske (5.667).

Po dodatoj vrednosti koju su stvorile (403 miliona KM) filijale iz Srbije su bile na prvom mestu ispred Hrvatske (354 miliona KM) i Slovenije (235). Ukupna dodata vrednost stranih filijala iznosila je 2.217 miliona KM te je udeo srpskih filijala iznosio 18,2 procenta.

Po troškovima zaposlenih najveću korist su imali radnici u filijalama kompanija iz Hrvatske (147,7 miliona KM), ispred Švajcarske (123,7), Slovenije (121,5) i Srbije (121,3 miliona KM). Ovi podaci ukazuju na iskorišćavanje jevtine radne snage kod ostalih zemalja, dok se kod Srbije radi o kapitalno-intenzivnim delatnostima, gde su plate veće, ali uz mnogo manji broj zaposlenih.

I tako, Telekom Srbija je još uvek u srpskom vlasništvu, a odnosi Srbije i Republike Srpske se poboljšavaju što bi trebalo da utiče i na rast ulaganja iz Srbije (i obratno) i rast broja filijala iz Srbije i njihove dodate vrednosti i isplata zaposlenima.

Miroslav Zdravković / Makroekonomija.org